Reč je o, kako navodi list, državnim tajnama, saslušanjima i svedočenjima — javnim i skrivenim, izveštajima o bolestima i smrtima, presudama, odlukama, raznim dragocenim dokumentima…
Prema nekim procenama, u podrumima u Hagu „čami“ oko 10 miliona stranica dokumenata o konfliktu u nekadašnjoj Jugoslaviji, napominju „Novosti“.
Dodaju i da se procenjuje da ima i oko 13.000 artefakata, odnosno metaka, oružja, odeće, obuće i raznih drugih predmeta.
I Srbija i Hrvatska i BiH smatraju da im pripada deo te građe.
Kako navodi taj list, tokom nedavne posete predsednika tribunala Karmela Ađijusa i tužioca Serža Bramerca Srbiji, zvanični Beograd stavio je do znanja da Srbija očekuje da joj se vrati sva dokumentacija dostavljena po zahtevima Tužilaštva.
List podseća da je takvih zahteva bilo 2.082 i da je ministar u Vladi Srbije i dugogodišnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao da je sva dokumenta koje je Hag tražio, Srbija predala, uključujući vojna.
Prema nekim ranijim izjavama, 95 odsto dokumenata koji su predati Tribunalu dolazilo je od MUP-a, VBA i BIA, navodi list.
Kako dodaje, u Beogradu je, tokom posete haških zvaničnika, postignut i dogovor o osnivanju informacionog centra u koji bi bila pohranjena arhiva koju Srbija treba da dobije.
Time će se, kako dalje navode, baviti radna grupa koja će utvrditi pojedinosti, poput one da li će ta građa biti smeštena u Narodnoj biblioteci ili Skupštini Srbije.
„Novosti“ ocenjuju da je u tom poslu najdalje otišla BiH, gde su u novembru prošle godine Grad Sarajevo i Haški tribunal potpisali memorandum o uspostavljanju informacionog centra u Sarajevu u kojem će biti više od 400.000 dokumenata iz sudskih procesa, među kojima je skoro 100.000 dokazanih predmeta.
Svoj deo građe traži i Republika Srpska, ali Tribunal ignoriše zahteve institucija RS da im bude vraćen deo dokumenata, navode „Novosti“.
Kako dodaju, najavljeno je i potpisivanje memoranduma sa Hrvatskom o osnivanju informacionog centra.
Istoričar Čedomir Antić smatra da je dokumentacija Haškog tribunala dragocena, ali da je u izvesnoj meri selektivna i da ima razne manjkavosti pošto je, kako navodi, sakupljena uz jasnu i dugoročnu političku agendu, koja je sud od samih početaka učinila pristrasnim.
„Među sudskim dokumentima nedostaju pojedini važni hrvatski dokumenti, kao što su ’topnički dnevnici‘, transkripti iz ureda predsednika Republike, kao i većina značajnih dokumenata SAD, Britanije, Nemačke i Francuske, koje su i same učestvovale u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije“, tvrdi Antić i dodaje da će arhiv Tribunala imati značaj, pre svega, za pisanje istorije jugoslovenskih naroda u razdoblju poslednje dve decenije 20. veka.
Antić ocenjuje da arhivska građa ne sme da se deli, jer je to sada jedinstven arhiv i nije u skladu s pravilima struke zahtevati njegovu podelu i da bi bilo najbolje kada bi arhiv ostao u Hagu ili bio premešten u Beograd.
Advokat Ratka Mladića, Branko Lukić, kaže da će jedan deo dokaznog materijala biti u nadležnosti Mehanizma, koji će nastaviti da radi nakon što se Tribunal zatvori.
„Dokumentacija koja je dostavljena sudu samo je delić onog što ima Tužilaštvo, koje je biralo šta će da dostavi odbrani“, naveo je on.
Govoreći o načinima na koje je dokumentacija dospevala u Tužilaštvo, Lukić je rekao da je „KFOR u Republici Srpskoj upadao u opštine, bolnice, policijske stanice, medijske kuće i uzimao sva dokumenta, trpao ih u kamione i odvozio“.
„Nijedan od tih papira nije vraćen i kao da ne postoji. Ono što im je dobrovoljno dostavljeno kopirano je. Sve to je sada u podrumima Tužilaštva“, rekao je Lukić.
Haški tribunal prestaje sa radom 31. decembra, a zvanična ceremonija zatvaranja biće održana u utorak, 19. decembra.
