Rusija bi donekle ovde samo nastavila ono što je već postojalo u SSSR-u. Naime, avion tipa Jak 38, koji je postao deo naoružanja sovjetske vojske 1977. godine, nažalost, imao je mnogo falinki. Od 231 izgrađenog aviona, 49 je doživelo nesreću. Zamena za taj nesrećni avion trebalo je da postane Jak 141, ali planove su omeli raspad SSSR-a i potonja ekonomska kriza. Deluje da ipak Rusija nije bila uspešna u tom segmentu avio-nautike. Čemu onda danas interesovanje za takav tip aviona?
„Takav avion je od životne važnosti ne samo za vojnu morsku flotu, već i za vazdušne snage ruske vojske. Glavni problem savremene avijacije se sastoji u tome što reaktivni lovac mora da ima dobru pistu, a takvih je aerodroma malo i što je još važnije, dobre piste već posle prve manje bombe su drastično oštećene i time za takav vid aviona neupotrebljive. Sa druge strane, avioni koji mogu da polete iz vertikalnog položaja, mogu da budu kamuflirani u šumi ili po poljanama. Takav sistem primene vojne avijacije ima brojne prednosti“, govori za Sputnjik vojni ekspert, kapetan prve klase Konstantin Sivkov.
Problem kod upotrebe tog tipa aviona je to što oni pri vertikalnom poletanju „jedu“ previše goriva, a to umnogome ograničava radijus delovanja u borbenim uslovima. Rusija je velika država i stoga njena vojna avijacija mora da ima „duge ruke“, odnosno mora da bude u mogućnosti da daleko stigne.
„Ispunjavanje borbenih zadataka aviona lovaca u uslovima kada je pista delimično razrušena, mogu da realizuju avioni kojima nije potrebna pista duža od 500 metara“, objašnjava za Sputnjik izvršni direktor agencije „Aviaport“ Oleg Pantelejev.
Sagovornik Sputnjika dodaje da su već sasvim drugo pitanje planovi Rusije da izgradi flotu nosača aviona, jer bi avioni koji mogu da poleću iz vertikalnog položaja tada bili isplativa opcija.
„Ovde bi i krstarice koje mogu da nose avione takođe bile racionalno rešenje, jer su jeftinije od nosača aviona“, objašnjava Pantelejev.
Drugim rečima, američki F-35B je čisto „morski“ avion namenjen korpusu morske pešadije. Taj avion za sada se isključivo pravi kako bi bio korišćen na desantnim brodovima.
Istovremeno, prema mišljenju Konstantina Sivkova, za početak radova na stvaranju ruskog ekvivalenta američkom F-35B, ruska mornarica bi morala da ima novu generaciju brodova.
„Avioni koji imaju mogućnost vertikalnog poletanja, odnosno sletanja, mogu da budu smešteni ne samo na nosačima aviona. Na primer, tanker bi mogao takođe da posluži u te svrhe, ako bi imao montažnu rampu, odnosno pistu. Svojevremno, u sovjetsko vreme, postojali su takvi projekti“, objašnjava Sivkov.
Možemo, ako poželimo
Nakon svih tih konstatacija, jasno je da je za konstruisanje i izradu flote takvih aviona neophodno zaista mnogo novca i drugih resursa. Razrada svih projekata i sama izgradnja aviona F-35B iznosi vrtoglavih 1,3 triliona dolara, a na konstruisanju su učestvovali stručnjaci iz nekoliko zemalja.
Stručnjaci kažu da bi za izradu aviona koji bi realno mogao da se suprotstavi F-35B, trebalo rešiti mnogo različitih problema i zadataka, između ostalog napraviti novu generaciju avio-nautičkih sistema. Ruska avioindustrija to može, tim pre što se mnogo toga može preuzeti sa aviona pete generacije Su-57. Jedan od najskupljih zadataka mogla bi da bude izrada novih motora.
Rusija može da pristupi izgradnji nosača aviona u doglednoj budućnosti. Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da se između 2025. i 2030. godine može pojaviti teški nosač aviona tipa 23000 „Štorm“. U međuvremenu, ruska mornarica bi trebalo da postane bogatija za dva univerzalna desantna broda „Priboj“, sa kojih bi avioni mogli da poleću vertikalno.
