U Moskvi taj poziv mahom pozitivno ocenjuju, a ruski politikolozi kažu da Tramp sasvim sigurno shvata da je Rusija ključni igrač u rešavanju krizne situacije Severne Koreje, baš kao i Kina, s obzirom na to da su upravo Moskva i Peking predložili rutu puta za izlazak iz te krize.
Analitičari takođe smatraju da taj telefonski razgovor, koji su se dogodio na inicijativu američke strane, pokazuje da su u Beloj kući i Stejt departmentu svesni da se situacija oko Severne Koreje ne može rešiti bez aktivnog učešća Rusije i njene pomoći.
Dmitrij Žuravljov, direktor Instituta za regionalne probleme, smatra da je Trampov poziv zapravo „poziv za pomoć“ Putinu, s obzirom da je Amerika ušla u ćorsokak kad je reč o Severnoj Koreji.
„To je tradicija u odnosima Rusije i SAD: oni uvek prate šta govore lideri zemalja i podrazumeva se da su Amerikanci pratili Putinovu konferenciju za štampu. Teško da je Tramp sedeo pored televizora i gledao, ali njegovi saradnici iz Bele kuće ili Stejt departmenta sve to prate. A Putin je poručio — jeste li vi ljudi normalni? Vi nas stavljate u isti koš sa Severnom Korejom, a potom tražite da rešavamo severnokorejski problem. Vidimo, čuli su nas. Radi se o tome da su SAD pokušavale da tradicionalnim metodama, u stilu iz pedesetih godina prošlog veka, zaplaše Severnu Koreju, a onda su ušli u ćorsokak. Činjenica je da se Pjongjang ne može zastrašiti, njihov mentalitet je drugačiji. I, Amerikanci se sada nadaju da ćemo ih mi izvući iz ćorsokaka, kao što smo ih izvodili iz iranskog ćorsokaka vezanog sa njihovim nuklearnim programom. I upravo je sada taj trenutak: u SAD su shvatili da Rusija neće delovati samo radi njihovih interesa i da će Moskva sprovoditi balansiranu spoljnu politiku. SAD su rešile da se aktiviraju i poziv Trampa je prvi korak ka tome“, kaže Dmitrij Žuravljov, direktor Instituta za regionalne probleme.
Politikolozi ocenjuju da je Trampov poziv „dobar znak“, ali takođe smatraju i da je Putin sa konferencije u Moskvi poslao jasan signal Vašingtonu.
„Posebnu pažnju bih skrenuo na ton kojim je Putin govorio o Trampu. Nije bilo nikakvih prigovora, niti napada. Putin je istakao Trampova dostignuća i, što je veoma važno, istakao je uspehe u američkoj ekonomiji, koji su se dogodili velikim delom zahvaljujući Trampovoj administraciji. Putin je dao do znanja da je spreman za izgradnju dijaloga, a može se reći i da je pružio Trampu maslinovu granu, koja je simbol mira“, smatra politikolog Jurij Svetov.
Telefonski razgovor dvojice predsednika ruski političari ocenjuju kao pozitivan signal, ali smatraju da je preuranjeno donositi zaključke. Oni na to gledaju kao na priliku da „čuju jedni druge“.
S druge strane, zvanična Moskva shvata da na predsednika SAD veliki uticaj ima američki establišment. O tome je, između ostalog, i tokom konferencije za štampu govorio ruski predsednik, koji je rekao da Tramp nije u mogućnosti da realizuje svoja predizborna obećanja jer ga ograničavaju u nameri da poboljša odnose sa Rusijom.
Putin je, govoreći o navodnoj vezi Trampove kampanje sa Kremljom, rekao da su nju izmislili Trampovi protivnici, a da ti ljudi nisu svesni da podrivaju sopstvenu državu i pokazuju nepoštovanje prema onim Amerikancima koji su glasali za Trampa.
„Mi jako dobro razumemo da se Tramp nalazi između čekića i nakovnja. Na njega ozbiljne pritiske vrše kongresmeni, među kojima i dalje ima mnogo skeptika koji ne žele da se normalizuju odnosi sa Rusijom. Određeni napredak u odnosima Moskve i Vašingtona je napravljen, ali je problem što aktuelna administracija svejedno prati trend koji je postavljen još za vreme Buša Mlađeg i posebno aktivno podržan u Obamino doba“, kaže Aleksandar Gusev, direktor Instituta za strateško planiranje i prognoziranje.
Odgovarajući na pitanje šta znače prijateljski razgovori, kada uvek posle njih slede sankcije, ekspert kaže da je to paradoksalna situacija, ali da sankcije ne moraju biti smetnja u popravljanju odnosa Rusije i SAD.
„Ne treba živeti u iluziji da će sankcije ukinuti, ali paradoks je u tome što to neće sprečiti da se odnosi postepeno normalizuju. Za to je zainteresovan Tramp i on nije usamljen u tome. Podsetiću da je amandman Džekson–Venik, koji je ograničavao trgovinu sa Sovjetskim Savezom a zatim i Rusijom, bio na snazi 40 godina, a sve to nas nije sprečavalo da paralelno potpisujemo važne dogovore, koji se, na primer, tiču ograničenja na korišćenje različitog raketnog naoružanja“, zaključio je Gusev.
Podsetimo, Putin je tokom konferencije za štampu rekao da se on i Tramp oslovljavaju po imenu i da bi sa njim mogao da pređe na „ti“.
Na pitanje novinara šta misli o rezultatima koje je Tramp postigao otkako je preuzeo funkciju predsednika SAD, Putin je odgovorio da nije na njemu da o tome sudi, ali da vidi značajna postignuća Trampove administracije.
On je obratio pažnju na to da investitori imaju poverenje u SAD, i to je važan pokazatelj.
Ruski predsednik je naglasio da Trampov rad treba da oceni američki narod i izrazio je nadu da će dve zemlje normalizovati odnose, što je u interesu oba naroda.
„Rusija i SAD ne treba da se bacaju jedna na drugu kao zveri, već treba da nauče da izvlače pouke i idu napred“, rekao je ruski predsednik.
Što se tiče Severne Koreje, Putin je rekao da Rusija ne priznaje njen nuklearni status, a da su SAD provocirale Severnu Koreju da se povuče iz sporazuma.
On je naveo i da su SAD najavljivale da će prestati sa vojnim vežbama blizu Severne Koreje, ali se to nije desilo i pozvao je obe strane da zaustave rast tenzija, jer bi eskalacija, kako je upozorio, mogla da dovede do katastrofe.
