U okviru projekta „Ruski jezik: čitamo, slušamo, gledamo…“, koji će biti održan do 19. decembra, izloženi su radovi ruskih umetnika 19. i 20. veka na temu najpopularnijeg i najčitanijeg dela Lava N. Tolstoja.
Ilustracije su nastale u različitim epohama, razlikuju se po tehnici, maniru, stilu, ali su sve vešto jezik romana prevele na jezik umetničke ilustracije.
Najveću pažnju svi ilustratori usmerili su na portret glavne junakinje romana — Ane Karenjine. Svaki od umetnika je na svoj način dao viđenje ovog lika. Ona je u isto vreme i prepoznatljiva i neponovljiva u svakom umetničkom delu. Scene iz romana Lava Tolstoja su svojevrsna panorama života Rusije u drugoj polovini 19. veka.
Izloženi radovi osamnaest umetnika su prave slike sižea Tolstojevog romana. Živopisne grafike šire svetlost i lepotu i bude sećanja na prošlost dok se neobično tačne i istorijski obojene ilustracije u stilu socrealizma izdvajaju po jarkom koloritu. Posetioci ove izložbe mogu da se poistovete sa junacima i na neki način i sami da postanu učesnici događaja iz romana. Ta bliskost je produbljena izloženim rukopisima Lava Tolstoja.
Nakon otvaranja izložbe, usledila je projekcija igranog filma „Ana Karenjina — istorija Vronskog“ reditelja Karena Šahnazarova.
Roman o porodici, ljubavi, dužnosti i savesti Tolstoj je pisao od 1873. do 1877. godine. Sve o čemu je govorio Tolstoj u ovom delu, savremenici doživljavaju pre svega kao duhovni život i zbog toga je bio razmatran kao psihološki roman. Siže romana postao je osnova za mnoge filmove i pozorišne predstave. Ilustracije za njega radilo je na desetine umetnika.
Kako god da se menja ovaj svet, roman „Ana Karenjina“ je predstavnik onih besmrtnih dela, koja čuvaju svoju važnost i aktuelnost u svim vremenima. Velika pitanja, koja je pokrenuo Lav Tolstoj u svom remek delu o ljudskoj sreći, ljubavi, dugu, savesti uvek će biti predmet interesovanja i traganja za pravim odgovorima.
