Na nalogu američke ambasade u Rusiji na Tviteru objavljen je video-snimak, na kome ambasador odgovara na pitanje tviteraša: „Čiji je Krim?“.
„Ne treba ambasadoru postavljati pitanje na koje može da odgovori svaki čovek koji poznaje međunarodno pravo. Krim — to je Ukrajina. Za poboljšavanje rusko-američkih odnosa, obnavljanje teritorijalne celovitosti Ukrajine je apsolutno neophodno“, odgovorio je Hantsman.
Posol SŠA Džon Hantsman otvečaet na odin iz samыh častыh vaših voprosov: «Čeй Krыm?»
— Posolьstvo SŠA v RF (@USEmbRu) 13. decembar 2017.
«Dlя ulučšeniя rossiйsko-amerikanskih otnošeniй vosstanovlenie territorialьnoй celostnosti Ukrainы soveršenno neobhodimo.» @CKAHEP pic.twitter.com/GzbNakpvSk
Tviteraši su oštro reagovali na izjavu američkog diplomate, poručujući mu da je njegov odgovor — netačan.
„Hantsmane, ti prvo Ameriku daj Indijancima, Kosovo — Srbiji, pa dođi na Krim i pitaj ljude gde oni hoće da žive. Ako Krimljani kažu tebi da oni hoće da se vrate u Ukrajinu, tada ’laj‘ na Rusiju, to će biti demokratski“, piše Aleks.
„Kontrolno pitanje: „Čije je Kosovo?“, upitao je Ivan, dok Sergej pita: „Čiji je Teksas, čiji su Havaji…?“.
I mnogi drugi tviteraši i korisnici interneta se slažu da za poboljšanje rusko-američkih odnosa Sjedinjene Države treba da priznaju da je Krim — ruski, a da je Kosovo — srpsko.
Na izjavu američkog ambasadora reagovali su i ruski zvaničnici. Zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič je rekao da posle takvih izjava Hantsmanu neće biti lako da radi u Rusiji, dok je senator Aleksej Puškov na svom nalogu na Tviteru ocenio da nije na američkom ambasadoru da daje takve ocene.
Puškov je napomenuo i da su bivše kolege govorile o Hantsmanu kao o diplomati koji je odlučan da poboljša odnose između Rusije i SAD, ali da je on, izgleda, izabrao „pogrešan put“.
„Nije na američkom ambasadoru da određuje čiji je Krim: SAD nemaju ni sa Krimom ni sa ljudima koji tamo žive nikakve veze. Već su govorili o Jerusalimu — bolje da su ćutali“, naveo je Puškov.
Zamenik premijera krimske vlade Dmitrij Polonski, komentarišući Hantsmanove reči, posavetovao ga je da bolje izuči geografiju i istoriju.
„Da je on imao ta potrebna znanja, on ne bi davao takve izjave“, rekao je Polonski.
Ruski analitičari kažu da izjava američkog ambasadora samo oslikava zvaničnu poziciju SAD, a da bi Vašington želeo da vidi Rusiju „slabu i rasparčanu“.
„Po mom mišljenju, Amerikanci u to veruju jer oni vide svet u svom sistemu koordinata. A u njihovom sistemu Rusija treba da bude oslabljena, Rusija treba da gubi teritorije, a ne da ih vraća u svoj sastav. Naravno, ambasador je izrazio političku poziciju svoje države i njene elite. Mislim da će se u doglednoj budućnosti SAD držati upravo te pozicije, dok će se u isto vreme dešavati da ceo svet priznaje Krim kao ruski. To će biti postepen proces, koji će trajati godinama. Kada se dogodi pravno priznanje Krima kao ruskog od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država — to će biti veliko pitanje. Moguće je da će se to dogoditi tek za nekoliko decenija. Ali, želela bih da naglasim da će se priznanje po činjeničnom stanju dogoditi u dogledno vreme, a to ćemo videti po dolasku stranih kompanija na Krim, posetama zvaničnika i određenim kontaktima“, kaže za Sputnjik politikolog Natalija Makejeva.
Ruski analitičari kažu da Krim Zapadu nije važan sam po sebi, već kao još jedno problematično pitanje u odnosima sa Rusijom.
„I sami Krimljani će se smejati toj izjavi, jer oni sebe ne vide van Rusije. Osim toga, tema spornih teritorija nije počela od Krima i neće se sa Krimom završiti. Severni Kipar, Kosovo, Kurili… Ništa novo, oduvek su postojale teme, koje sa naše tačke gledišta ne bi trebalo da brinu zemlju koja se nalazi na drugom kontinentu, ali ipak, ove priče se iznova i iznova pojavljuju. I ne možemo reći da će se to krimsko pitanje završiti za godinu ili dve. I pre nego što se desio Krim, oni su pronalazili razloge da nas optužuju za neka druga pitanja. Rusiju su optuživali za okupaciju Južne Osetije i Abhazije, pre toga da smo navodno okupirali i Čečeniju, koja je, uzgred, deo Rusije. Teškoće su u tome što svi ti političari i diplomate govore da se na Krimu krše ljudska prava, a pritom se njima oduzimaju prava da dođu na Krim. Juče sam razgovarao sa jednim diplomatom iz EU i pričao sam mu da sam bio na Krimu, da je tamo sve lepo, toplo, sunčano, ljudi su zadovoljni, a on mi kaže: „Ja ne mogu tamo da idem, nama je zabranjeno“, rekao je politički analitičar Stanislav Bišok.
Podsetimo, Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine nakon referenduma. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je više od 95 odsto stanovnika poluostrva.
Američki državni sekretar Reks Tilerson je ove nedelje izjavio da SAD žele da se vrate pitanju Krima, ali da im je trenutno prioritet rešavanje krize u Donbasu.
„Vratićemo se pitanju Krima. Znam da je predsednik Putin jasno dao do znanja da se o tome neće razgovarati za pregovaračkim stolom. U nekom trenutku će se to desiti, ali sada treba da zaustavimo nasilje na istoku Ukrajine. Videćemo da li ćemo uspeti to da rešimo“, rekao je Tilerson.
Šef Stejt departmenta je izjavio da SAD ne mogu da prihvate „invaziju“ Rusije na Ukrajinu, a da sankcije protiv Rusije ostaju na snazi do uspostavljanja teritorijalne celovitosti Ukrajine.
