Francuski predsednik Emanuel Makron ugostio je više od 50 šefova država i vlada na samitu o klimatskim promenama u Parizu. Međutim, pažnju javnosti privukla je oštra retorika francuskog lidera uoči Samita, kada je potez američkog predsednika Donalda Trampa, koji je odbacio Pariski sporazum o klimatskim promenama, ocenio kao „izuzetno agresivan“.
Mladi francuski predsednik po svoj prilici nema problem da kaže šta misli, kako američkim, tako i evropskim političkim elitama. Pre izvesnog vremena, Makron je predstavio svoj plan daljeg razvoja Unije koja, prema njegovom viđenju, treba da bude integrisanija, sa Nemačkom i Francuskom kao njenim glavnim „motorima“.
Da li se Emanuel Makron pozicionira kao novi lider Evrope, tim pre što je Nemačka zauzeta svojim unutrašnjim političkim problemima?
Sergej Fjodorov, viši naučni saradnik Instituta Evrope Ruske akademije nauka, ocenjuje da Makron ima političku inicijativu i da je postao glavno političko lice, može se reći, cele Evrope.
„Bez obzira na to što je Nemačka u ekonomskom planu u poslednje vreme postala prava lokomotiva Evrope, ipak je Makron u sadašnjim uslovima, kada nije potpuno jasno šta će se desiti sa formiranjem Vlade u Nemačkoj, preuzeo političku inicijativu na sebe i postao neformalni evropski lider. Možemo reći da je Makron zaista najviše proevropski orijentisan predsednik među svojim kolegama u EU. Nije slučajno što se odmah nakon proglašenja izbornih rezultata, a pre obraćanja Makrona, oko piramide Luvra mogla čuti ’Oda radosti‘ — Betovenova melodija koja je proglašena za evropsku himnu, što je vrlo simbolično i nedvosmisleno govorilo o daljim koracima mladog francuskog lidera“, kaže Fjodorov.
Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke i dobar poznavalac prilika u Francuskoj, veruje da Emanuel Makron zapravo nastavlja staru Francusku strategiju u Evropi, koja datira od Drugog svetskog rata.
„To je nastojanje da se, pre svega, osigura francusko-nemačko jezgro i da te dve države predstavljaju motor EU, kao i da se učini da finansijski teret te ekonomske integracije u što većoj meri snosi Nemačka. Zato francuski predsednik predlaže jedinstveni budžet za evrozonu i slične stvari. Moguće je da će on u Nemačkoj imati još boljeg partnera, ukoliko se tamo formira ’velika koalicija‘, s obzirom na to da se tamošnje socijaldemokrate zalažu za federalizovanu Evropu. To nije isto što i francuska vizija, ali im je bliskije od plana koji sprovodi Angela Merkel“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, francuskom predsedniku idu na ruku trenutne okolnosti u Evropi.
„On se do sada definitivno pokazao kao ozbiljan predsednik koji isporučuje ono što je obećavao u predizbornoj kampanji. Francuska je po snazi druga zemlja u Evropi. Po političkom uticaju oni žele da budu prvi, a nije nemoguće da će se to i desiti kada se malo bliže pogledaju demografski i drugi trendovi u Evropi“, ukazuje Jovanović.
Potpuno drugačijeg stava je Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta humanitarno-političkih studija u Moskvi. Kako kaže, Makron je evropski lider onoliko koliko postoji i opšti plan razvoj Evrope.
„Smatram da ni jedno ni drugo ne postoji i zato se pokušaji Makrona da stane na čelo EU prilično mlako prihvataju, čak i u samoj Francuskoj. Mislim da se od njegovih ideja gotovo ništa neće realizovati. Makron nema resurse, nema poluge kako bi ujedinio one koje pokušava da okupi i ojača taj savez. Makron je na tu temu pokušao da razgovara sa poljskim liderima i ništa osim skeptičnih osmeha nije dobio zauzvrat. Bez pristanka Varšave, ništa se konkretno ne može uraditi u istočnoj Evropi“, kategoričan je Bruter.
On dodaje da stare članice EU takođe nisu jedinstvene.
„Vidimo šta se dešava, na primer, u samoj Španiji, pa onda i u Italiji — svi čekaju sledeće izbore koji će verovatno promeniti kurs unutrašnje politike. U Austriji su se nedavno okolnosti posle izbora promenile, u Nemačkoj još nije formirana Vlada. Zato je nejasno o kakvim daljim integracijama govorimo, što inicijativu Makrona čini potpuno formalnom, jer nije došla u pravo vreme“, poručuje Bruter.
Međutim, prema mišljenju Sergeja Fjodorova, plan Makrona koji predviđa dalji razvoj Evrope i evropskog projekta, mogao bi da zadovolji većinu članica Unije.
„Radi se o jačanju integracija u okviru evrozone putem usvajanja zajedničkog budžeta, a Makron je predložio i uvođenje funkcije ministra finansija EU i jačanje integracija u oblasti zajedničke politike bezbednosti i odbrane. Iako, po mom mišljenju, ne možemo zaista govoriti o formiranju nekakve konkretne evropske vojske u bliskoj budućnosti, možemo konstatovati da se ovde radi o ’efektu Trampa‘, koji je evropske države naterao da razmišljaju o većoj samostalnosti“, zaključuje Fjodorov.
