Jedna od glavnih intriga konferencije se, očekivano, ipak ticala predstojećih predsedničkih izbora. Već imam predizborni program koji će se koncentrisati na razvoj infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanje i povećanje prihoda građana Rusije. Nije na meni da biram svoje konkurente, ali u ovom trenutku nema konkurenata aktuelnoj vlasti, rekao je ruski predsednik, iznevši i svoje mišljenje o tome kako treba da se ponaša opozicija, koja bi manje trebalo da galami po trgovima i po kuloarima priča o antinarodnom režimu, a više da iznosi konkretne predloge.
Samostalni kandidat
Putin je otkrio i čiji će biti kandidat:
„Biću samostalni kandidat, ali naravno veoma računam na podršku onih političkih snaga, partija i društvenih organizacija koje dele moje poglede na razvoj zemlje i veruju mi. Računam i na široku podršku građana“, rekao je ruski predsednik i dodao da još nije odlučio ko će biti šef njegovog predizbornog štaba.
Mit o njegovoj ličnoj vlasti je, kaže, preuveličan jer ogroman posao obavljaju vlada, ali i lokalna vlast. Kad je reč o ekonomiji, ruski predsednik je naveo konkretne podatke. Rusija je doživela dva ekonomska šoka, sankcije i pad cena nafte, ali je uspela da ostvari rast, koji je očigledan — nema falsifikata. U protekloj godini rast BDP-a je iznosio 1,6 odsto, isto toliko rast industrijske proizvodnje. Prema njegovoj oceni, dobar tempo razvoja imaju farmaceutska industrija, poljoprivreda, autoindustrija. Žetva je bila rekordna u istoriji, a Rusija je bila prva po izvozu žita. Od 2000. godine, BDP zemlje je porastao za 75 odsto, inflacija u Rusiji je rekordno niska i iznosi 2,5 odsto, direktne strane investicije u rusku ekonomiju u 2017. su se povećale dva puta i dostigle 23 milijarde dolara.
Vic o bodežu i časovniku
Na pitanje o sporazumima koje Rusija ima sa SAD o ograničenju naoružanja, ruski predsednik je rekao da Moskva neće istupiti iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, a da će svakako osigurati svoju bezbednost ne upuštajući se u trku u naoružavanju.
Naši vojni troškovi su uravnoteženi tako da osiguramo svoju bezbednosti a da ne nanesemo štetu privredi, rekao je Putin, precizirajući da Rusija troši nešto iznad 46 milijardi dolara na vojne izdatke, dok u SAD taj pokazatelj iznosi oko 700 milijardi dolara.
Ilustrujući odgovor na pitanje o vojnim troškovima, Putin je ispričao vic koji je u sali dočekan smehom.
Kod bivšeg oficira dolazi sin, i on pita sina:
— Tu je bio neki bodež, gde je on?
— Ne grdi me, zamenio sam ga za sat sa dečakom iz susednog dvorišta.
— Pokaži mi sat. Da, dobar je. Ali, ako sutra dođu banditi kod nas, ubiju mene, majku, tvoju braću, a sestru siluju, šta ćeš im reći? „Dobro veče, moskovsko vreme je 12 sati i 30 minuta“.
Osvrnuo se i na skandal sa ruskim sportistima zbog navodnog dopinga, za koji, kako je rekao, ne sumnja da ima političku pozadinu. Sportisti su kažnjeni zbog mene, skandal sa ruskim sportistima razvija se zbog predizborne kampanje u Rusiji, rekao je Putin i dodao je da će Rusija pomoći svojim sportistima da se bore za svoja prava pred međunarodnim sudovima.
Rusija i Amerika ne treba da nasrću jedna na drugu kao životinje
Na pitanje novinara Bi-Bi-Sija o navodnom ruskom mešanju u američke izbore, Putin je ponovio stav da je cela ta priča izmišljena. Kako ističe, nije na Rusiji da ocenjuje rad predsednika Trampa, već to treba da čine američki birači, ali se vide neka ozbiljna dostignuća američkog predsednika, posebno u ekonomiji. Međutim, istakao je, zbog unutrašnjih ograničenja Tramp nije u stanju da ispuni svoja predizborna obećanja, pa ni kad je reč o Rusiji. Izneo je mišljenje i da Tramp još nije izgubio želju da popravi odnose sa Rusijom, a objasnio je i zašto bi to bilo dobro.
„Polazim od toga da je u interesu američkog i ruskog naroda da ipak normalizujemo naše odnose i da se razvijamo, savladavajući zajedničke pretnje. One su dobro poznate: terorizam, borba za ekološka, ekonomska pitanja, borba protiv širenja oružja za masovno uništenje, prevazilaženje kriza u različitim regionima sveta, uključujući Bliski istok, severnokorejski problem. Ima mnogo stvari koje, ako ujedinimo napore, možemo da rešavamo daleko efikasnije u interesu naših naroda nego što je to sada“, naveo je ruski predsednik.
Rusija i Amerika, poručio je, ne treba da nasrću jedna na drugu kao životinje — treba da nauče da izvlače zaključke, a imaju mnogo tema u kojima bi mogle da se ujedine i zajednički rade.
„Zar treba da zabranimo bilo kakve kontakte, zar treba u svemu videti špijunažu“, upitao je Putin i podsetio na situaciju sa bivšim ambasadorom Sergejom Kisljakom. Upozorio je i na probleme koje u SAD imaju RT i Sputnjik.
„Situacija vezana za naša sredstva javnog informisanja u SAD, a to su RT i Sputnjik, jeste sledeća: njihov udeo u ukupnom obimu informacija je zanemarljiv u poređenju s tim šta rade američki globalni mediji u čitavom svetu i kod nas u Rusiji. I to se čini pretnjom. A gde je onda sloboda informisanja, jedan od kamena-temeljaca na kojima se bazira sama američka demokratija“, upitao je ruski predsednik.
Rusi i Ukrajinci su jedan narod
Odgovorio je i na tri važna spoljnopolitička pitanja vezana za Severnu Koreju, Ukrajinu i Siriju.
Rusija, ponovio je, ne priznaje nuklearni status Severne Koreje, ali ta zemlja ne vidi drugi način za svoj opstanak osim stvaranja oružja za masovno uništenje. S druge strane, SAD su već jednom neosnovano upotrebile nuklearno oružje protiv Japana, sada nema potrebe da to urade protiv Severne Koreje. Ruski predsednik je istovremeno upozorio da treba prestati sa zaoštravanjem situacije oko Severne Koreje. CIA ne zna sve o ciljevima u toj zemlji, a jedno lansiranje rakete odatle moglo bi da ima katastrofalne posledice, dodao je on.
Na pitanje o situaciji u Ukrajini, Putin je ocenio da je Minski format neefikasan jer kijevske vlasti nemaju nikakvu želju da počnu politički proces. Kako je dodao, Rusija nije protiv toga da se SAD uključe u „normandijski format“.
„Što se tiče tragedije koja se tamo odigrava, treba uvek gledati šta je prvi izvor toga, a to je državni prevrat“, rekao je Putin. I ovog puta ponovio je da ruske vojske nema na teritoriji Donbasa.
„Tamo su zaista formirane određene jedinica milicije koje su spremne da odbiju bilo kakve vojne akcije protiv Donbasa. Mi smatramo da to odgovara interesima ljudi koji žive na toj teritoriji, u protivnom, kijevski nacionalni bataljoni bi mogli izvršiti pokolj u Donbasu, kao u Srebrenici“, rekao je Putin.
„Možete da se ne složite, ali Rusi i Ukrajinci su jedan narod“, naglasio je ruski predsednik, istakavši da, što se tiče naroda Krima, on je već napravio svoj izbor i da je tu priča završena.
Kad je reč o Siriji, Putin je istakao da treba rešavati problem izbeglica iz Sirije jer to Damask ne može sam. Upozorio je da niko od učesnika rešenja u Siriji ne treba da koristi terorističke grupe za postizanje svojih ciljeva. Govoreći o svom odlasku u Siriju, Putin je rekao je odavno namerava da je poseti, ali da se postavljalo pitanje bezbednosti. Kako je objasnio, avioni koji su ga pratili zapravo su štitili predsednički avion i tom prilikom leteli su ispod predsedničke letelice da bi prikrili njen toplotni trag.
Nećemo da nam „Sakašviliji“ trčkaraju po Rusiji
Mogućnost da postavi pitanje na konferenciji dobila je i novinarka Ksenija Sopčak, koja je takođe najavila svoju kandidaturu za predsedničke izbore. „Da li ste ovde kao novinarka ili ste nas obmanuli i došli kao kandidat“, u šali je primetio Putin, ali i izneo mišljenje da opozicija treba da iznese jasan i razumljiv program pozitivnih akcija. „Evo, vi idete pod parolom ’protiv svih‘. A šta vi predlažete“, upitao je Putin. Takođe je istakao da, ako opozicija nema program a dođe na vlast, u Rusiji će se dogoditi „majdani“, a po ulicama će trčkarati „Sakašviliji“. Većina građana Rusije, dodao je, to ne želi niti će to dozvoliti.
Odgovorio je i na pitanje kako bi oslovljavao Trampa da u engleskom postoji razlika između „vi“ i „ti“. On i američki kolega oslovljavaju se po imenu, rekao je Putin i izrazio nadu da će se odnosi dveju zemalja popraviti.
