Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične postupke saslušalo je danas usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu u postupku protiv Vojislava Šešelja, koju je 31. marta 2016. godine izreklo Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Tužilaštvo je tvrdilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo, jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi. Tužilaštvo je zahtevalo da Žalbeno veće preinači presudu Pretresnog veća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu, ili, alternativno, da naloži ponavljanje suđenja. U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u celosti.
U kratkom razgovoru za Sputnjik Vojislav Šešelj je rekao da nije pratio izlaganje Tužilaštva i da je što se njega tiče on sa Haškim tribunalom završio ma šta oni dalje pokušavali.
Kako ste razumeli današnje izlaganje tužioca u Haškom tribunalu?
„Čuo sam dve osnovne tačke. Tužilac se žali što se Sudsko veće nije izjašnjavalo o samim zločinima. Ovde to nije bitno, jesu li se zločini desili ili nisu, nego je bitno što nije moguće utvrditi nikakvu vezu između mene i tih zločina i zato pribegavaju udruženom zločinačkom poduhvatu. Videli ste u Mladićevom slučaju da sam ja izbačen iz tog udruženog zločinačkog poduhvata, jer tamo nije bilo dokaza za to. Tužilaštvo je nemoćno, ali zavisi sve od političkih planova gazda Tribunala. Zavisi šta oni odluče, da li da mi se ponavlja suđenje ili ne. Ko to zna, otkud ja to znam? Ne razmišljam uopšte o tome. Oni nešto razmišljaju, ali ko će da upre u njihov misaoni proces? Namera im je da do kraja proleća sve to završe.
Kakvu odluku očekujete?
„Ja ne bih o tome nagađao. U svakom slučaju, oni su pobeđeni. Šta god da urade, šta me briga. Ja se tamo ne vraćam ni u jednoj varijanti. Uopšte me više to ne interesuje. Nisam ni pratio izlaganje Tužilaštva, jer u to vreme spavam.
Tokom prvostepenog postupka Tužilaštvo je teretilo Vojislava Šešelja za progon, deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Tužilaštvo je tvrdilo da je Vojislav Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao te zločine. Pored toga, tvrdilo je da je učestvovao u tim zločinima od avgusta 1991. do septembra 1993. godine kroz učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj da se, činjenjem zločina, trajno i nasilno ukloni većina hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva sa oko trećine teritorije Hrvatske, velikog dela Bosne i Hercegovine i delova Vojvodine u Srbiji, kako bi ta područja postala deo nove države pod srpskom dominacijom. Pretresno veće je, većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Latanzi, oslobodilo Vojislava Šešelja svih optužbi koje su mu stavljane na teret.
Tužilaštvo je tvrdilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo, jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi. Tužilaštvo je zahtevalo da Žalbeno veće preinači presudu Pretresnog veća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu, ili, alternativno, da naloži ponavljanje suđenja. U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u celosti.
Vojislav Šešelj, koji se opredelio da zastupa sam sebe, nije bio prisutan na žalbenom pretresu. U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je naveo da nema nameru da prisustvuje žalbenom pretresu. Žalbeno veće je u septembru 2017. godine Vojislavu Šešelju dalo priliku da preispita svoj stav i upozorilo ga da će naložiti sekretaru da imenuje branioca u pripravnosti, kako bi zastupao njegove proceduralne interese, ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje žalbenom pretresu. Vojislav Šešelj nije odgovorio na ovaj poziv da preispita svoj stav. Shodno tome, gđa Kolen Rohan je imenovana za branioca u pripravnosti i bila je prisutna tokom žalbenog pretresa da bi se zaštitili njegovi proceduralni interesi. Vojislav Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštva u roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript pretresa po žalbi na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku.
