Morozov navodi da novac uglavnom ulažu kompanije iz Nemačke, Italije, Austrije i Turske. „Dolaze i kompanije iz Ukrajine. Za njih postoji režim prijateljske države. Uglavnom su to građani Ukrajine koji rade kao ruski investitori“, objasnio je Morozov.
On je dodao da strane kompanije ne ulaze direktno na Krim, jer je na snazi režim sankcija.
„Ali mi znamo da iza nekih de-fakto ruskih kompanija stoji strani kapital. Njihovi osnivači su, između ostalog i strana fizička i pravna lica. Na primer, standardna varijanta je kada stranci otvaraju ’ćerku kompaniju‘ u Moskvi, koja je osnivač kompanije koja deluje kao investitor na Krimu“, istakao je Morozov.
Direktor korporacije naglasio je da je tokom prošle godine korporacija uspela da višestruko smanji vreme od trenutka privlačenja investitora i do početka realizacije projekta.
„Optimalno od ideje do potpisivanja ugovora ne bi trebalo da prođe više od 60 dana. Kod nas je taj period u proseku 128. Još uvek treba da radimo na tome“, naglasio je sagovornik agencije. On je istakao da je prošle godine taj period iznosio 258 dana.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Zbog toga je niz zemalja, uključujući i države EU, nametnulo sankcije poluostrvu. Ograničenja takođe podrazumevaju i zabranu za ulaganja.