„Ne bismo želeli nikome da nanesemo štetu. Ni hrvatskoj vladi ni politici niti građanima Hrvatske niti žrtvama. Samo smo stava od kojeg nećemo odustati. Reparacija žrtvama mora se provesti“, kazao je Mešković.
„Najbezbolnijim“ rešenjem za sve smatra formiranje odštetnog fonda na temelju dogovora između država, konkretno između Hrvatske i BiH, s obzirom na to da presuda Haškog suda Prliću i ostalima utvrđuje odgovornost Hrvatske za zbivanja 1993, ali ni Srbija ne bi smela da izbegne svoj deo odgovornosti za obeštećenje žrtava.
„Ja i ljudi oko mene smatramo da je to fond za reparaciju, i to je ruka pomirenja. Ukoliko kažu da to ne žele ili neće, onda će advokati preuzeti stvar u svoje ruke, a mi se iz toga povlačimo“, dodao je on.
Udruženje logoraša BiH najavilo je inicijativu za organizovanje regionalne konferencije na kojoj bi Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska dogovorile uspostavljanje zajedničkog odštetnog fonda.
Podseća da se nešto slično zapravo već zbiva jer Hrvatska iz svog budžeta pomaže deo žrtava u BiH hrvatske nacionalnosti u skladu sa ustavnim i zakonskim obavezama.
Iz tog novog regionalnog zajedničkog fonda odštetu bi žrtve dobijale bez obzira na nacionalnost i to je „prva i najbolja opcija“.
Ne bude li podrške takvoj inicijativi, pribeglo bi se pojedinačnim ili kolektivnim tužbama, a Mešković kaže da će odluka o tome u kom pravcu će se ići verovatno biti doneta do kraja ove sedmice.
Potvrdio je da se predstavnici Udruženja konsultuju sa advokatima u BiH i Hrvatskoj o opcijama koje im stoje na raspolaganju u svetlu presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju protiv šestorice nekadašnjih političkih i vojnih lidera Herceg-Bosne, ali zasad nikakve odluke nisu donete niti se to može učiniti sve dok ne postane dostupan u prevodu celovit tekst presude.
Tanjug