„Mi (Amerikanci) smo nacija koja je prokopala Panamski kanal, pobedila u dva svetska rata, poslala čoveka na Mesec i bacila komunizam na kolena“, rekao je, između ostalog, američki predsednik Donald Tramp u govoru na Floridi. Amerika je, dodao je tom prilikom Tramp, za vreme vladavine Baraka Obame „demonstrirala slabost, ne prelazeći crvene linije“, pa istakao da, da SAD jeste prestupila crtu — „Rusija i Iran ne bi ušli u Siriju“.
Veliki ne vole da hvale druge
Iz Moskve su odmah odreagovali na tvrdnju američkog lidera da su SAD bile pobednik u oba svetska rata. Prvo je zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič posebno naglasio:
„Teško je reći čega je više u Trampovim rečima — neukosti ili hvalisavosti. Čudo da još nije obavestio svet i da su Sjedinjene Države najzaslužnije za pobedu nad Napoleonom“. Klincevič je uporedio ulogu SAD sa muvom koja je bila na leđima vola dok je vukao plug, pa na kraju rekla: „Ne bi vo ovo uzorao bez mene!“.
U polemiku se uključio i ruski senator Aleksej Puškov, porukom da uloga Amerikanaca ni u Prvom ni u Drugom svetskom ratu nije bila ni izdaleka glavna.
Kad procenjuju svoju ulogu u velikim događajima, pa i u velikim ratovima, velike sile, prema mišljenju istoričara Bojana Dimitrijevića, uvek gledaju sebe i svoj doprinos, često minimizirajući druge učesnike u tim ratovima i događajima. Takav je, napominje Dimitrijević za Sputnjik, slučaj i sa Rusijom i Sjedinjenim Državama.
„Istorijske činjenice pokazuju da je i uloga Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država bila značajna, i ona se prosto može meriti ili žrtvama i određenim doprinosom u borbi, ali u suštini jedni bez drugih ne bi mogli da dobiju ni Drugi svetski rat, a boga mi ni u Prvom svetskom ratu evropski saveznici ne bi mogli da se izbore sa Nemačkom da nije bilo ulaska SAD u rat“, kaže Bojan Dimitrijević.
Dakle, naglašava taj istoričar, ovakve izjave treba sagledati samo u dnevnopolitičkom kontekstu bildovanja snage velikih sila, a nikako kroz istorijski kontekst jer nas istorijske činjenice prosto uče da su obe ove države, obe ove sile dale značajne doprinose i u vojničkim i u ljudskim žrtvama ali i u, reklo bi se, strategijskim odlukama.
Politika je jedno, istorija drugo
„Konačno, kad pogledamo Drugi svetski rat, i SAD i Sovjetski Savez su bili ti koji su i vojnički i politički posle delili kartu Evrope, i tu prosto nema ispravke. Može to danas da se tumači na ovaj ili onaj način, ali obe sile su bile angažovane na adekvatan način u Drugom svetskom ratu“, konstatuje Dimitrijević za Sputnjik.
Američka vojna sila, smatra Dimitrijević, a pogotovo ekonomski i proizvodni potencijal uticao je da sile Antante u Prvom svetskom ratu značajno ojačaju, a u Drugom svetskom ratu da se kroz lend-liz program i na druge načine pomognu saveznici u Evropi — dakle Britanci, Sovjetski Savez i druge zemlje i na taj način, kako kaže, prosto Amerika postane na kraju Drugog svetskog rata jedna od dve dominantne supersile, da zameni ranije sile koje su održavale evropski i svetski poredak.
SAD su 1917, podseća taj istoričar, ušle u Prvi svetski rat među poslednjim od velikih sila, i u borbama na evropskom fontu imale su oko 116.000 palih i umrlih vojnika.
„Reklo bi se da je njihova armija, koja je na početku Prvog svetskog rata bila minijaturna i prosto nije imala nikakve značajne strategijske obrise, kroz rat stasala u moćnu armiju. Tada se vidi i da manufakturna industrijska proizvodnja prosto pomaže SAD da svoje vojne snage opremaju na adekvatan način. To se posebno videlo u Drugom svetskom ratu, kad su Amerikanci kroz nekoliko programa pomoći uspeli da opreme i svoje ali i savezničke snage“, poseća Dimitrijević.
Germani su dva puta izgubili
U Drugi svetski rat Amerikanci ulaze takođe kasnije, nastavlja taj istoričar, tek posle napada Japana na Perl Harbur decembra 1941, ali se njihove snage angažuju na svim svetskim ratištima od Dalekog istoka, Severne Afrike, Evrope i u tim borbenim operacijama su dali negde oko 400.000 života za slamanje nacističke i fašističke koalicije.
S druge strane, Rusija je u Prvi svetski rat ušla među prvima, konstatuje Dimitrijević, i vodila je intenzivne borbe na frontovima u Istočnoj Evropi, ali je izbijanjem Sovjetske revolucije, odnosno revolucije 1917. koja se posle pretvorila u Boljševičku revoluciju, ispala iz Prvog svetskog rata.
„Što se tiče Drugog svetskog rata, u njemu je Sovjetski Savez bio glavni protivnik Trećeg rajha. Reklo bi se da je ključni sukob koji se dogodio u Drugom svetskom ratu bio taj u Istočnoj Evropi gde su Nemci zamalo osvojili i porazili Sovjete 1941. a onda je sovjetska vojna mašina posle oporavka, ali i uz vojnu američku pomoć uspela da Nemce potisne i da dođe do kraja rata“, napominje Dimitrijević za Sputnjik.
Kad se procenjuju žrtve Sovjetskog Saveza i SAD, tu je nesrazmera očigledna s obzirom na milionski broj žrtava u Sovjetskom Savezu, kaže Dimitrijević i rezonuje da se to može i tumačiti kroz tip rata koji je vođen na teritoriji Sovjetskog Saveza.
