Odluka evropskih ministara spoljnih poslova, koju je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nazvala „istorijskom“, omogućuje bolju bezbednosnu saradnju i izgradnju vojnih kapaciteta na nivou EU, čime bi Unija trebalo da smanji svoju zavisnost od SAD na tom području.
Učestvovanje u tzv. Stalnoj strukturisanoj saradnji (PESKO) dobrovoljno je, ali samo su Danska, Malta i Britanija odlučile da u tome neće učestvovati.
Saradnja će početi sa 17 konkretnih projekata, koji uključuju uspostavljanje sanitetske jedinice, logističkog centra, centra za misije obuke i razvoj zajedničkih standarda za vojnu radio-komunikaciju.
Ministri spoljnih poslova EU doneli su formalnu odluku o uspostavljanju PESKO-a nakon što su 23 zemlje-članice prošlog meseca potpisale notifikaciju svoje namere da uspostave odbrambenu saradnju. U međuvremenu su im se pridružile Irska i Portugalija.
Reč je o nečemu što bi se, kako se piše poslednjih nedelja po medijima, u bliskoj budućnosti moglo bi da se pretvori u zajedničku vojsku EU.
PESKO je inače skraćenica za Trajnu strukturisanu saradnju (Permanent Structured Cooperation), koja označava proces kojim će članice produbiti suradnju oko odbrambenih i bezbednosnih pitanja. Od zemalja regiona, ovom projektu pridružila se prošlog meseca Hrvatska. Ministar odbrane Damir Krstičević i ministarka spoljnih poslova Marija Pejčinović Burić su u ime Hrvatske potpisali obaveštenje o nameri.
„Bregzit“ presudio
PESKO je zapravo deo šireg plana Nemačke i Francuske o reformama i jačanju Evropske unije nakon „bregzita“, tek jedan od brojnih najavljenih koraka koji bi trebalo da revitalizuju EU nakon godina krize, prvo evrozone zbog bankrota Grčke, a onda referendumske odluke Velike Britanije da napusti ovu asocijaciju država. To je takođe odgovor EU na izjave američkog predsednika Donalda Trampa koji je više puta u kampanji doveo u pitanje američku podršku NATO savezu, iako je kasnije donekle odustao od tih tvrdnji.
Uspostavljanje PESKO-a je jasan znak da EU ne računa dugoročno na to da će NATO biti jedini okvir odbrane i bezbednosti na Starom kontinentu i signalizira spremnost Evropske unije da svoju bezbednost uzme u spostvene ruke. Zapravo je baš „bregzit“ omogućio pokretanje PESKO-a, s obzirom na to da se Velika Britanija prethodno uvek protivila zajedničkoj evropskoj odbrambenoj politici zbog svog „specijalnog odnosa“ sa SAD.
