Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se večeras u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Prvi čovek Francuske je tokom večeri Vučiću u pismu poručio da je Srbija važan strateški partner njegove zemlje, da će je podržati na putu ka Evropskoj uniji i da prihvata poziv da poseti Srbiju u 2018. godini, značajnoj za obeležavanje savezništva Francuske i Srbije u Prvom svetskom ratu.
Vučić će večeras, po dolasku u Pariz, prisustvovati svečanoj večeri, koju za učesnike Samita o klimatskim promenama priređuje Makron.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da je reč o susretu od velikog značaja, s obzirom na to da se radi o sastanku s predsednikom zemlje koja je nuklearna sila i jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, jedina iz Evropske unije, ali i druga ekonomija Evrope.
„S obzirom na to da je do susreta došlo iznenada i na to da se stavlja do znanja da Srbija ima određenu važnosti, da u očima Francuske igra ulogu faktora regionalne stabilnosti, smatram da je s te strane to zapravo ključno priznanje za državu Srbiju i za predsednika Vučića i vođenje njegove spoljne politike. Mislim da se iza ovog susreta krije agenda države Francuske, koja od dolaska predsednika Makrona na vlast sve više radi na polju svog etabliranja kao značajne svetske sile, zapravo pokušava da se ponovo postavi kao uticajan subjekt u svetskim odnosima“, kaže Rajić.
On dodaje da odnose Srbije i Francuske ne treba posmatrati iz vizure tradicionalnih prijateljskih odnosa, već isključivo aktuelnih interesa. Smatra da Francuska verovatno traži svoj interes ovde, ali da treba da ga traži i Srbija. Ipak, ne veruje da će Francuska preterano geopolitički da se meša u Balkanske prilike.
„Pretpostavljam da je Makron svestan da je to primarna sfera interesa pre svega Nemačke, ali da će biti tu u funkciji asistenta. Srbija je sa Francuskom potpisala Sporazum o specijalnim odnosima pre osam godina, ali je on ostao mrtvo slovo na papiru. Ne bi bilo loše da se napravi neki novi ili da se postojeći počne primenjivati na adekvatniji način. Srbiji svakako može da pomogne podrška Francuske kada je put ka EU u pitanju“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Kada su u pitanju odnosi Srbije sa Rusijom, koji bi mogli da budu kamen spoticanja na putu ka Evropi, on podseća da Francuska ima bogatu diplomatiju, sa snažnim senzibilitetom za specijalne odnose kakve Srbija gaji sa Rusijom, pre svega na polju zajedničkog porekla, religije i kulture, ali i jasnih ekonomskih interesa.
„Francuska je tu verovatno još senzibilnija u odnosu na druge zapadne sile, zato ne verujem da će praviti oštre rezove. Verujem da se u otvorenim razgovorima i akcijama naše diplomatije Francuska može ubediti u ispravnost našeg puta i činjenicu da Srbija želi da gaji svoju sopstvenu spoljnu politiku koja se ogleda u tome da se što pre priključimo EU, da ne ulazimo u vojne saveze, a sa druge strane da se održe što je moguće bolji odnosi sa Ruskom Federacijom“, kaže Rajić.
On naglašava još jednu činjenicu za koju smatra da bi mogla da ima presudan značaj. Sama Ruska Federacija se već dugi niz godina trudi da u bilateralnim odnosima sa Francuskom uspostavi što je moguće bolje odnose, podseća Rajić.
„Verujem da će i ruska diplomatija osetiti ovaj naš potez i eventualnu diplomatsku i političku ofanzivu kao nešto što je dobrodošlo i kao nešto što može otvoriti mogućnost širem manevarskom prostoru kada je u pitanju naš cilj, da ne uvodimo sankcije Rusiji, da ostanemo u što je moguće boljim odnosima, a istovremeno da nastavimo svoj evropski put“, naglašava ovaj analitičar.
Produbljivanje odnosa sa Francuskom Rajić smatra važnim i zbog činjenice da je ta zemlja sve značajniji faktor na globalnoj političkoj sceni. Na Bliskom istoku postaje sve prisutnija, ozbiljno ekonomski sarađuje sa Katarom, postavila se kao važan posrednik u rešenju krize u Libanu, a zauzela je i vrlo oštar negativan stav o odluci Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela.
Istovremeno, aktivnosti Francuske u koordinaciji sa SAD u zapadnoj Africi sve su učestalije otkako je Makron na vlasti. Francuska se posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije sve ozbiljnije nameće kao budući lider u tom savezu, posebno zbog krize vlasti u Nemačkoj. „Ne verujem da je Makron to mogao da predvidi, pre mislim da je svoju politiku kreirao ne gledajući u tuđe dvorište“, kaže Rajić.
„Njegov cilj je bio svakako da u tom nekom dilu stvaranja jedinstvene osovine Pariz—Berlin, koja bi trebalo da vodi ujedinjenu Evropu napred kroz 21. vek, ne postavi Francusku kao globalnog, zasebnog geopolitičkog činioca, pre bih rekao da je u toj konstelaciji snaga želeo da Francusku postavi kao spoljnopolitički motor Evrope, pre svega zbog činjenice da Francuska ima daleko razgranatije kontakte sa afričkim državama, određenim državama u Južnoj Americi i na Bliskom istoku, sve ono što Nemačka nema, za šta se ne interesuje“, objašnjava Predrag Rajić.
Dodaje da je prednost Francuske u ovom trenutku i u tome što Nemačka u spoljnu politiku ulazi veoma oprezno i uzdržano kada su u pitanju vojne intervencije, dok s druge strane Francuska svake godine vodi nekoliko takvih mini-intervencija, koje u Africi čak prolaze ispod radara lokalnih i globalnih medija.
Podsetimo, predsednici Vučić i Makron razgovarali su krajem septembra na otvaranju Poslovnog foruma „Blumberg global“, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN kada je francuski predsednik najavio da planira da poseti Srbiju.
