Istraživanje: Nije život toliko loš, koliko mi mnogo brinemo

Novi izveštaj „Opasnosti percepcije 2017“, koji je objavio „Ipsos MORI“, ispituje jaz između percepcije i realnosti i zašto mnogo ljudi širom sveta nije u pravu u vezi sa osnovnim činjenicama koje se tiču njihovih života.

Što je važnije, istraživanje navodi da stvari nisu toliko loše kako izgledaju. Stopa ubistava nije toliko visoka kao što ljudi smatraju, broj smrtnih slučajeva u vezi sa terorizmom nije toliko rasprostranjen, niti je toliko visoka stopa trudnoće kod tinejdžera.

​Ljudi obično pretpostavljaju da 20 odsto mladih žena i devojaka rađa svake godine, a stvarnost je zapravo da je u pitanju samo dva odsto.

Rusija se pogrešno smatra za naciju koja pije najviše na svetu, a veoma mali broj anketiranih ispitanika smatra da je to Belgija — nacija koja zaista najviše konzumira alkohol, pokazuju istraživanja.

U izveštaju sa navodi da samo sedam odsto ljudi smatra da je stopa ubistava u njihovoj zemlji niža nego 2000. godine, ali rezultati pokazuju da je u većini zemalja ona značajno smanjena.  

Percepcija da se teroristički napadi dešavaju češće nego što jeste takođe je otkrivena u izveštaju. Samo 19 odsto predviđenih smrtnih slučajeva povezano je sa terorističkim napadima, što je niže nego pre 15 ili čak 30 godina.

U Velikoj Britaniji ljudi misle da su drugi religiozniji i duhovniji nego što jesu. Britanci smatraju da 45 odsto ljudi veruje u raj, a 38 odsto veruje u pakao.

​Međutim, istraživanje pokazuje da samo 32 odsto veruje u raj, a 21 odsto smatra da postoji pakao.

Čemu tolika negativnost?

„U svih 38 zemalja koje su učestvovale u istraživanju, sve nacije su često grešile. Često nismo u pravu u vezi sa činjenicama o kojima se široko govori u medijima, kao što su smrt od terorizma, stopa ubistava, imigracija i tinejdžerska trudnoća“, ističe Bobi Dafi, direktor Instituta za društvena istraživanja Ipsos MORI.

Što se tiče pitanja zašto su ljudi tako negativni, Dafi kaže da je to „naša borba sa matematikom i proporcijama, medijima i političkim pokrivanjem problema, sa objašnjenjima socijalne psihologije o našim mentalnim prečicama ili predrasudama“.

​U suštini, to je zato što „precenjujemo ono o čemu brinemo: što je više reportaža o nekom pitanju, to više smatramo da ono prevlađuje, pogotovo ako je to pokrivanje zastrašujuće ili preteće.“  

„Naš mozak drugačije obrađuje negativne informacije — on nas brani i utiče na to kako vidimo realnost“, ističe dr Dafi.

Skoro 30.000 ljudi doprinelo je istraživanju u 38 zemalja sveta u periodu od septembra do oktobra 2017. godine.