U dokumentu se naglašava da su se EU i NATO suočili sa „rastućom složenošću i neizvesnošću“ na svojoj istočnoj i jugoistočnoj granici. Kao razlog za tu situaciju naznačene su „akcije Rusije u oblasti Baltičkog i Crnog mora“.
U izveštaju se navodi da raspoređivanje raketnih sistema „Iskander“ u Kalinjingradu predstavlja pretnju bezbednosti susednih baltičkih država. Govoreći o Krimu, analitičari ističu da je ujedinjenje poluostrva sa Rusijom promenilo vojnu ravnotežu u regionu u korist Moskve, a crnomorske države bi sada trebalo da se boje ruske flote, trupa i raketnih sistema.
„Akcije Kremlja u oba regiona sadrže znake praćenja sličnih političkih i taktičkih planova. Uglavnom se radi o militarizaciji Kalinjingradske oblasti i Krima kao centralnog punkta strategije Rusije za demonstraciju potencijala svojih snaga zemljama NATO-a i EU“, navodi se u izveštaju.
Autori dokumenta smatraju da je mogućnost pravog rata u datim regionima malo verovatna, ali postoji rizik od „nepoželjne i nekontrolisane eskalacije“.
Rusija je više puta naglašavala da jačanje zapadne granice predstavlja adekvatan odgovor na postavljanje sistema protivraketne odbrane u Evropi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio je da je raspoređivanje raketnih sistema u Kalinjingradskoj oblasti diktirano potrebom da se ruska granica zaštiti od širenja NATO-a.
