Šef kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije Goran Matić saopštio je da je protiv 45 srpskih građana pokrenut krivični postupak zbog učešća u borbama u Donbasu u svojstvu dobrovoljca.
„Postoje podaci za Ukrajinu, ali ne o velikom broju. Time se bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali je prema nekim procenama oko 45 ljudi pozvano na odgovornost“, izjavio je Matić, govoreći na kraju regionalne konferencije o borbi protiv terorizma.
U većini slučajeva učesnici borbenih akcija u Donbasu su dobili uslovnu kaznu.
U intervjuu za RT srpski dobrovoljac Dejan Berić, koji je ratovao na strani samoproglašenih republika Donbasa, primetio je da je većina dobrovoljaca koji su se vratili u Srbiju zaista dobilo uslovne kazne.
„Lično, i ja sam imao probleme. Srpske vlasti su od samog početka znale da se od 2014. godine nalazim u Donbasu. Kod moje bivše žene i sina su dolazili policajci i ispitivali ih. Na kraju sam javno objavio gde se nalazim. Nakon toga se sve smirilo. Međutim, pre nekoliko meseci se predstavnik NATO-a obratio vlastima Srbije sa pitanjem o meni. Nakon toga je protiv mene pokrenuta oštra kampanja u medijima — navodno sam pobegao iz Srbije i krijem se u Donbasu“, naveo je Berić.
U isto vreme, na trojicu građana Srbije koji su se hvalili da su ratovali u „Azovu“ (ukrajinskom dobrovoljačkom odredu) policija nije imala pretenzija.
Podsetimo, član zakona koji predviđa kaznu za učestvovanje u vojnim konfliktima u inostranstvu pojavio se u jesen 2014. godine. On je trebalo da ograniči broj Srba koji žele da učestvuju kao dobrovoljci u Donbasu.
„Ima nekih koji su se, čim su došli, slikali i pobegli, ali se većina pošteno bori. Nažalost, jedan je Srbin, Vladimir, poginuo. Iza njega je ostalo malo dete. Pet Srba se oženilo ovde, njih trojica već imaju decu“, rekao je Berić.
Nezakoniti rat
Ukrajinski nacionalisti su učestvovali u svim ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije od početka Drugog svetskog rata, prvo u sastavu Ukrajinske legije, koju je formirala Nemačka od ukrajinskih emigranata i nacionalista, a zatim za vreme ratova koji su pratili raspad Jugoslavije ′90-ih godina.
Militanti ukrajinske organizacije UNA-UNSO, koja je formirana 1990. godine, učestvovali su u borbama protiv Srba na strani Hrvatske. Sada Hrvati vraćaju svoj „dug“ ukrajinskim nacionalistima — još je 2015. godine ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pušić priznala da se „određeni broj“ hrvatskih boraca pridružio ukrajinskoj vojsci.
U novembru 2016. godine u intervjuu za izdanje „Apostrof“ bivši komandant „Azova“, a sada poslanik Vrhovne rade Andrej Bilecki, izjavio je da se od 2014. do 2015. godine u ratnoj zoni nalazio „ogroman broj dobrovoljaca iz Zapadne Evrope“. U ovom trenutku, prema informacijama Bileckog, situacija je promenjena — u redovima Nacionalne garde je mnogo Hrvata, Slovaka i stanovnika baltičkih država.
