Premijeri Bugarske, Rumunije i Grčke boravili su proteklog vikenda u Beogradu kako bi sa predsednikom Srbije razgovarali o tome kako da se naša zemlja brže približi Evropskoj uniji.
Opšta ocena „balkanske četvorke“ jeste da EU sa Srbijom, Rumunijom, Grčkom i Bugarskom ima bezbedan i predvidljiv Balkan, koji više neće praviti probleme. Pored toga što ćemo biti mirni, možemo i da sarađujemo na zajedničkim projektima, modernizaciji pruga, povezivanju luka, intergasnoj konekciji. Realizacija je, naravno, najlakše izvodljiva u okviru zajedničke evropske porodice.
Na naše pitanje da li se stiče utisak da je sastanak iniciran kako bi se Srbija ubedila da je njena budućnost isključivo u EU, uz pomoć pravoslavnih komšija sa istoka, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da ne vidi mogućnost da se evropska perspektiva Srbije gradi na taj način. Nama je tesna saradnja sa ove tri države potrebna iz drugih razloga, ne zbog evrointegracija, jer naši susedi i ostali balkanski akteri jednako su zabrinuti za svoju evropsku budućnost, jer bi uskoro mogli da ostanu u „drugoj ligi“, kaže Proroković.
„Evropska unija će se rekonfigurisati, transformacija unutrašnje strukture se mora odigrati, ona ovakva više neće postojati. Najverovatnije će balkanske države ostati na njenoj periferiji. Ni dosad se Bugarska i Rumunija nisu nešto preterano ovajdile od svog članstva u EU, a tek kada bi ostale na periferiji, u tom drugom krugu, pitanje je kako bi se unutrašnji politički i ekonomski procesi dalje odigravali. U tom kontekstu, svima su puna usta Evropske unije, čini mi se zbog te brige koju brinu lideri tih država zajedno“, kaže Proroković.
Lideri Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije iz Beograda su takođe poručili da njihovo prijateljstvo nije upereno ni protiv koga, te da je cilj okupljanja privlačenje investitora. Primetno je da u razgovorima o budućim poslovima nijednom nije pomenuta saradnja sa Rusijom, ili budući kineski „Novi put svile“. Proroković ocenjuje da premijere iz komšiluka ne treba zbog toga kritikovati, već im dati vremena da razmisle. Ako se sastanci u ovom formatu nastave, možda ćemo dobiti i neku novu perspektivu, posebno u svetlu novih odnosa u Evropskoj uniji, kaže Proroković.
„Govoriti o energetici i energetskoj bezbednosti, a ne uzimati u tu kalkulaciju Rusiju — nemoguće je. Toga su svesni i lideri ove četiri balkanske države. Kada govorimo i o drugim velikim infrastrukturnim projektima, treba znati da mi novac iz Brisela nećemo dobiti, zato što ga tamo jednostavno — nema. Dakle, moramo tražiti nove investitore, kreditore na drugim stranama. Ako se ovaj format održi, mnogo lakše je aplicirati za sredstva i kod Kineza, Rusa i Azijske infrastrukturne investicione banke, ako četiri države nastupaju zajedno, nego ako to rade pojedinačno“, objašnjava Proroković.
On dodaje da bi okupljene zemlje, da bi izbegle periferiju Evrope, morale širom otvoriti vrata kako za saradnju sa Rusijom, tako i za mnogo dinamičniju političku i ekonomsku razmenu i sa Turskom, Kinom, ali i ostalim članicama BRIKS-a.
Dok su premijeri Rumunije i Bugarske u superlativu govorili o podršci Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, predsednik Vlade Grčke Aleksis Cipras je u svom obraćanju medijima izgovorio ključnu rečenicu koja bi mogla da bude osnova za buduće, drugačije razgovore „balkanske četvorke“.
„Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude deo EU“, rekao je Cipras.
Neposredno pre dolaska Ciprasa u Beograd objavljeno je najnovije istraživanje javnog mnjenja, prema kome je svega 38 odsto građana Srbije za ulazak u EU. Dušan Proroković pretpostavlja da je grčki premijer bio pod utiskom tih, za dalje razgovore izuzetno važnih podataka.
„Nemoguće je uvoditi zemlju u Uniju kada imate tako nisku polaznu osnovu, ljudi Evropskoj uniji više ne veruju. Ne vidim kako će nam tu pomoći Rumuni i Bugari, da bismo Briselu više poverovali, kada je protraćeno toliko prilika i šansi da se sa Srbijom nešto zajedno uradi. Bilo je prilika da Evropa povuče hrabre i vrlo odlučne političke poteze kako bismo shvatili da smo deo te velike evropske porodice. EU to nije uradila“, podseća sagovornik Sputnjika.
Prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, sam format beogradskog sastanka je odličan, i treba ga negovati, bez obzira na forsiranje evrointegracija kao jedinog puta u budućnost, pre svega zbog istorijskih veza i regionalne bezbednosti, koja bi mogla da postane i najvažnija tema.
