U svakom od njih se nalaze stotine kuglica sa eksplozivom. Pri zemlji se oni razleću i sinhronizovano detoniraju na nekoliko metara nad glavama pešadije.
SAD su još 2008. godine odlučile da svoje „rasprskavajuće“ bojeve glave zamene preciznijim i savremenijim, nakon što je najavljeno usvajanje Međunarodne konvencije o kasetnim bombama. Interesantno je da SAD nisu žurile da potpišu ovaj dokument. Pa ipak, prema pisanjima na portalu „Džejns 360“, Pentagon je tada praktično zabranio upotrebu ovakvih bombi, ali su im se sada vratili iz „straha od ruske i severnokorejske artiljerije“. Ove nedelje je Pentagon zvanično odlučio da prekine program čiji je cilj bio postepeni prestanak upotrebe kasetnih bombi.
Što se tiče same konvencije, to je veoma protivrečan dokument sa velikim brojem amandmana i nejasnoća. Prema odredbama ovog dokumenta, svako obično naoružanje koje je predviđeno da bude izbačeno iz vazduha a da sa sobom nosi i dodatno naoružanje — submuniciju — težine manje od 20 kilograma, smatra se kasetnim oružjem. Takvo naoružanje se karakteriše kao smrtonosno i opasno po civilno stanovništvo zbog svoje razorne moći.
Osim toga, u dokumentu se ukazuje na to da delovi neaktiviranih elemenata kasetnih bombi mogu godinama da leže u zemlji i da time opet predstavljaju opasnost za nedužne civile. Prema odredbama konvencije, sve države-potpisnice se obavezuju da unište sve svoje zalihe ovog oružja u roku od osam godina od trenutka ratifikacije dokumenta. Ugovor koji je stupio na snagu u avgustu 2010. godine bio je podržan od strane gotovo sto država. Pa ipak, najveći svetski proizvođači i korisnici kasetnog oružja ne samo da su odbili da stave svoj potpis na ovaj dokument već su nastavili da učestvuju u njegovoj pripremi i proizvodnji. U tom smislu, navešćemo SAD, Kinu, Indiju, Brazil, Pakistan i Izrael.
„Potpuno sam siguran da bi, ako ih pritisne ozbiljan rat koji bi ugrozio suverenitet države, svaka od potpisnica za vrlo kratko vreme ponovo počela da proizvodi kasetne bombe“, govori za Sputnjik glavni urednik lista „Arsenal otadžbine“, pukovnik Viktor Murahovski.
„Borba za humanizam i toleranciju može da bude glavni zadatak samo onih dobrostojećih država Zapadne Evrope, kojima, uz to, ime nije Jugoslavija“, ironičan je Murahovski.
Interesantno je da Konvencija ne pokriva definiciju bombe sa nekoliko tipova submunicije, uključujući i samonavodeće i druge visokotehnološke bombe koje imaju SAD. Ta činjenica se objašnjava njihovom „manjom humanitarnom opasnošću“. Takav selektivni pristup je izazvao ozbiljna pitanja od strane ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Ruska strana je izjavila da pod takvim čudnim uslovima i nedorečenim definicijama ne može da odustane od korišćenja kasetne municije.
