Kako ste uopšte došli na ideju da krenete na put oko sveta, i na koji način vam se ukazala prilika da zaplovite oko Zemaljske kugle?
— Put do ostvarenja sna nije za svakoga isti. Moja ljubav prema putovanjima i avanturama, posle studija turizma, odvela me je na jedno od najlepših ostrva — Santorini. Mnogo godina provedenih tamo i mnogo poznanstava učinili su ovo ostrvo mojim drugim domom. Baš tamo sam i otkrila svoju ljubav prema moru i počela da plovim. Kako je vreme prolazilo više vremena sam počela da provodim na brodu nego na kopnu. Polako sam preuzela kormilo i upustila se u morske avanture. Sticajem pravih okolnosti upoznala sam ljude čiju ponudu nisam mogla da odbijem. A to je da kao deo njihove posade, na 18 metara dugoj jahti, preplovim svet.
Koliko će trajati ovo putovanje?
— Ovo putovanje je počelo 1. aprila iz Atine, i ovog leta smo plovili Mediteranom. Od Malte, južne Italije, Sicilije, Hrvatske, Crne Gore, Sardinije, Majorke i Ibice, južne Španije, Gibraltara do Kanarskih ostrva. Koliko će putovanje zapravo trajati, ne znamo. Ne žurimo. Uživamo u svakom novom mestu, pa koliko potraje. Najbolji plan je ne planirati.
Kako izgleda tako duga plovidba na jahti. Imate li ponekad želju da odustanete?
— Nije hrabar onaj ko ne oseća strah već onaj ko mu se suprostavi. Dosad nisam toliko dugo bila van kopna. Za sve nas ovo je novo iskustvo. Biti na otvorenom moru toliko dana unosi i neki nemir. Najteže mi pada što tako dugo neću imati kontakt sa najbližima. Teško mi je ponekad, ali odluku sam donela. Dobila sam ovakvu šansu u životu i iskoristiću je. Kada se uputiš na ovakvo putovanje, shvatiš koliko si mali. Pored našeg iskustva i spremnosti, u najvećoj meri zavisimo od milosti mora i jačine vetra. Značajno je i međusobno poverenje koje imam sa kapetanom. Toliko godina sarađujemo da smo postali porodica.
Kako je vaša najbliža okolina reagovala kada ste im saopštili da krećete na tako dugo, avanturističko putovanje?
— Mojoj porodici i mojim najbližim prijateljima, koji su moja porodica, najbitnije je da sam srećna. Osećaj slobode koji pruža otvoreno more je to što me čini srećnom. Porodica je moja mirna luka, kojoj se uvek vraćam i koja mi pruža osećaj sigurnosti.
Zašto ste se odlučili da svet obiđete baš brodom?
— Plovidba je moj put. Brod je već odavno postao moja druga kuća. Možda me je sudbina dovela dovde, i ja sam je prihvatila oberučke. Kasnije se možda odlučim za kamp prikolicu, ko zna.
Da li ste tokom dosadašnje plovidbe imali i neke neprijatnosti?
— Naravno. Nije uvek lako. Na moru sve zavisi od vetra. Ponekad nam morski bogovi pošalju talase nekoliko metara duge, a plovidba traje danima, nedeljama. Iskustvo i spremnost su veoma važni.
Koje je najimpresivnije mesto koje ste do sada posetili?
— Hrvatska ostrva su prelepa. Neverovatna prirodna lepota, ljubazni domaćini… Malta, takođe. Posetili smo i Etnu, prisustvovali erupciji sa distance od nekoliko stotina metara, neverovatno iskustvo. Kanarska ostrva su jedinstvena i vredna posete. Žao mi je, ali ne mogu da izaberem samo jedno mesto.
Da li i upravljate brodom?
— Da. Na dužim putovanjima kapetan i ja se uglavnom smenjujemo na 4 sata u vožnji broda. Na brodu moraš da znaš da radiš sve. Posebno u ovakvim plovidbama punim izazova.
Jeste li dosad imali iskustva sa dužim plovidbama?
— Sa dugim plovidbama zapravo ne. Nekoliko godina sam plovila po Egejskom moru, obilazeći njegova ostrva. Živeli smo i radili na brodu, spavali u različitim lukama ili usidreni negde izvan. Ali ovo je nešto totalno drugačije, novo.
Koliko vas je na brodu, ko čini ekipu koja jahtom plovi oko sveta?
— Ekipa je super. Tu su kapetan Manolis, devojka Ilijana koja kuva za nas, moj meda Vulis (jako bitan član posade), vlasnici i ja.
— Naravno, psihička i fizička. Za ovakvo putovanje se pripremaš godinama. Spremna sam za ovo novo, veliko iskustvo u svom životu. Ovde dani traju kao godina. Satima zagledana u more odmotavam i motam filmove, a vreme kao da stoji.
Na kom mestu se nalazite trenutno i koja je vaša sledeća destinacija?
— Trenutno smo na Kanarskim ostrvima i spremamo se za prelazak preko Atlantskog okeana za dva dana. Putovanje smo malo pomerili zbog jakog vetra i nekih kvarova na brodu. Sada smo spremni. Plan je da se spustimo do zapadne obale Afrike, Zelenortskih ostrva i onda prejedrimo do Kariba. To je nešto oko čega smo svi jako uzbuđeni. Dvadesetak dana plovidbe, 3.200 nautičkih milja (6.000 km). Bez kontakta sa bližnjima i svega onoga na šta smo navikli. Sa vetrom u jedrima. Neponovljivo iskustvo. Iskustvo koje promeni za čitav život. Nadam se da ću se nakon toga vratiti u svoju mirnu luku kao bolji čovek, a dalekog sutra kada budem baka, pričaću deci svoju priču…
