Tako planira da svojoj radnoj snazi doda još 50.000 radnika. Ovih dana našao se pod optužbama da uništava radna mesta.
„Amazonov“ rast ima visoku cenu i nju ne plaća samo „Amazon“. Kompanija koju od osnivanja vodi Džef Bezos, kontroverzni preduzetnik i vizionar maloprodaje koji je preuzimanjem „Vašington posta“ ušao i duboko u teritoriju trgovanja, odavno je prepoznata kao terminator među konkurentima. Kada „Amazonu“ neko zasmeta, velika je verovatnoća da će biti istisnut ili progutan.
Usprkos svemu, u svetskim razmerama „Amazon“ drži mali udeo tržišta maloprodaje. Kompanija ne može da istisne ni da proguta „Alibabu“, kinesku kopiju „Amazona“, čiji je osnivač i šef Džek Ma od početka biznis okrenuo najširem tržištu, pa prodaje sve („Amazon“ je, ko se još seća, započeo kao knjižara), a polazište mu je Kina. „Amazonova“ deonica ove godine je u odnosu na prošlu porasla je za 57 odsto, vrednost „Alibabine“ se udvostručila. Kako to da su sindikati i „teoretičari rada“ ovih dana uperili prst prema „Amazonu“ kao ubici radnih mesta? Problem je u definiciji „radnog mesta“.
Amazon će i ubuduće biti najveći i najbrže „rastući“ poslodavac, ali sve veći broj radnih mesta otvaraće se isključivo robotima. Analiza koju je nedavno objavio „Kvarc“ jasno pokazuje da će se broj zaposlenih ljudi u velikoj maloprodaji (ne samo u „Amazonu“, nego i u njegovim velikim globalnim konkurentima), počevši s ovom godinom, godišnje smanjivati za otprilike jedan odsto. To se čini malom brojkom, ali reč je o 170.000 ljudskih radnih mesta i o prvom godišnjem padu broja zaposlenih (ljudi) od 2009. godine.
„Amazonov“ ogroman rast potrebe za radnom snagom neće biti dovoljan da pokrije gubitak ljudskih radnih mesta u industriji.
„Amazon“ je ove godine u svoju radnu snagu uključio 55.000 robota i očekuje se da će se stopa rasta njihove zaposlenosti dramatično povećavati. Kompanija je objavila da je na popisu zaposlenih na kraju 2016. godine imala 45.000 robota, ali da je tokom prve polovine ove godine zaposlila još 35.000, a da će do kraja godine njihov ukupan broj porasti za još 40.000, na ukupno 120.000. To je povećanje robotske radne snage za 75.000 radnih jedinica u jednoj godini. Roboti su inicijalno visok trošak, ali rade 24 sata na dan, ne traže platu i ne odlaze na odmor ni na bolovanja.
