„To je za Srbiju posebno značajno, jer je, posle ’Slave‘, reč o tek drugom upisu na tu prestižnu listu. Mi se sa razlogom dičimo bogatstvom naše kulturne tradicije, ali do sada nismo dovoljno činili da je zaštitimo i na odgovarajući način predstavimo svetu“, kaže Tanasković u izjavi za Tanjug.
Prema njegovim rečima, Srbija je ostala, uslovno rečeno, na nivou internog samozadovoljstva i usmene samodovoljnosti.
Inače, ukazao je Tanasković, upis nekog dobra, kako materijalnog tako nematerijalnog, na Listu Uneska ima višestruke pozitivne efekte u samoj zemlji upisnici, od društvenih i kulturnih, do komercijalnih i turističkih.
„Ne treba zaboraviti da je, kako kažu upućeni, na neki način za negovanje narodnih igara u Srbiji vezano oko pola miliona ljudi. Na svadbama i drugim svetkovinama, posle svih drugih vidova uživanja u muzici i pesmi, spontano se razvije kolo. A kolom dopiremo i do srca mnogih drugih naroda, jer je, recimo, matrica moravca prisutna u folkloru šireg regiona“, pojašnjava Tanasković.
Srpska tradicionalna narodna igra „Kolo“ upisana je na Uneskovu reprezentativnu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a odluku o tome je doneo Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 12. redovnom zasedanju koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji, objavio je ranije danas Etnografski muzej u Beogradu.
Tanasković kaže da u našoj živoj tradiciji ima mnogo dobara koja bi mogla biti predložena za upis na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
„Moramo da budemo preduzimljiviji i da požurimo, posebno u fazi unutrašnjeg dogovaranja i planiranja. Ako smo već zakasnili sa šljivovicom, što je neoprostivo, da bar zaštitimo gusle, za čiju nominaciju se već preduzimaju ozbiljne pripremne radnje“, naveo je srpski ambasador.
On je ukazao da zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa dobija sve više na značaju u Unesku i države-članice su postale veoma ambiciozne u predlaganju svojih dobara.
Samim tim, ističe, suštinski i formalni kriterijumi, inače propisani Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, izoštravaju se, pa je potrebno uložiti maksimalnu stručnost i napor, a i nešto para, da se nominacioni dosijei u svakom pogledu besprekorno urade.
„Ohrabruje to što su i ’Slava‘ i ’Kolo‘ bili uzorno predstavljeni stručnom telu Uneska koje vrednuje nominacione dosijee“, naveo je ambasador Tanasković.
