U oktobru 2014. godine, ta platforma je podnela tužbu protiv federalnih vlasti kako bi dobila dozvolu za objavljivanje broja tajnih sudskih naloga koje je služba dobila u potrazi za podacima o tvitovima u sklopu izveštaja o transparentnosti nadzora nad vlastima, piše britanski portal „Redžister“.
U Sjedinjenim Državama vlasti od kompanija, na osnovu Naloga o nacionalnoj sigurnosti (NSL) i nadzora spoljne obaveštajne službe (FISA), mogu da zahtevaju da im dostave određene informacije, s tim što zabranjuju primaocima naloga da o tome govore, jer bi to moglo da nanese štetu nacionalnoj sigurnosti.
Međutim, te naredbe su naišle na otpor. U pismu iz januara 2014. godine firmama koje su redovno podložne zahtevima za podacima, kao što su „Fejsbuk“, „Gugl“, „Linkedin“, „Majkrosoft“ i „Jahu“, tadašnji zamenik tužioca Džejms M. Kol ponudio je kompromis: servisima bi bilo dozvoljeno da objavljuju određeni broj zahteva za podatke, do 249, a potom u grupama od 250.
Međutim, vlasti su u sudskim podnescima tvrdile da bi sve to moglo da ugrozi nacionalnu sigurnost.
Federalne vlasti su kasnije insistirale na tome da je Tviter bio obavezan tim pravilima i pokušale su da obore tužbu Tvitera argumentom da Kolovo pismo u stvari ne predstavlja njihov stav i da pravila ne bi mogla da budu dovedena u pitanje.
„Pismo je dopušteno i savetodavno uputstvo, i kao takvo ne predstavlja obavezujuću stvar koja se može razmatrati prema Upravnom postupku, niti na bilo koji način ograničava tužioca“, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Tviter tvrdi da su povređena njegova prava iz Prvog amandmana.
„Ova ograničenja predstavljaju neustavno ograničenje zasnovano na sadržaju i diskriminaciji vlasti, u pogledu ograničavanja prava da se govori o informacijama od nacionalnog i globalnog značaja za javnost“, rekla je kompanija u prvoj žalbi.
U julu 2017. godine sudija američkog okružnog suda Ivon Gonzales Rodžers odbacila je zahteve vlasti da se žalba Tvitera odbaci. Ona je otkrila da su prethodna ograničenja vlasti predstavljala restrikciju, tj. cenzuru, i da za njih nije bilo dovoljno opravdanja.
Vlasti su još jednom pokušale da u septembru 2017. godine odbace tvrdnje Tvitera, zahtevajući od sudije da preispita svoju julsku odluku. Međutim, prošlog utorka sudija Rodžers je ponovo utvrdila da argumenti vlasti nemaju snagu i odbila je predlog.
Endrju Kroker, advokat osoblja Elektronske frontir fondacije koja je podržala Tviterovu tvrdnju, rekao je da je zadovoljan činjenicom da je sud potvrdio svoju prethodnu odluku da vlasti nisi poštovale Prvi amandman time što su sprečile Tviter da objavi potpuni izveštaj o transparentnosti.
„Kompanije poput Tvitera pružaju važnu uslugu prijavljivanjem broja i vrsta pravnih zahteva koje primaju“, rekao je Kroker. „Ova osnovna informacija omogućava javnosti da počne da procenjuje oblasti nadgledanja vlasti, uključujući i to koliko one često prikupljaju osetljive podatke na osnovu procene da na taj način štite nacionalnu bezbednost. Rešenje suda znači da se vlasti, ako žele da zaustave Tviter i druge u objavljivanju izveštaja o transparentnosti, ne mogu da se oslanjaju na nejasne tvrdnje da će doći do ugrožavanja nacionalne bezbednosti.“
Iz ove perspektive, nije jasno kako će se slučaj nastaviti. Datumi sledećih ročišta su određeni, ali je pre toga sudija zatražio od Tvitera i federalnih vlasti da razgovaraju o mogućnostima za poravnanje i dogovor.
Kada se donese pravosnažna presuda, „Ujka Sem“ može da uloži žalbu.
