Često su mu gosti bili neke od najpopularnijih javnih ličnosti vremena u kojem je bio predsednik i sa njima se šalio i lumpovao do duboko u noć.
Oni su nakon toga prepričavali anegdote, a česta tema su bili i politički vicevi, koje je Tito, navodno, voleo da sluša. O ovome je naročito govorio legendarni Velimir Bata Živojinović, koji je Brozu bio omiljeni glumac i od koga je, prema pričama, tražio da mu priča viceve i istinu o onome šta narod govori.
Ipak, van Titovih rezidencija, vicevi o njemu bili su zabranjeni i kažnjivi. Mnogo je onih koji su završili na Golom otoku ili nekom drugom zloglasnom zatvoru, samo zato što ih je neko čuo da pričaju „nepodobne“ šale.
Zato su se one pričale u pola glasa, tiho i tajno i, naravno, samo u probranom društvu. Naročito popularan, ali i zloglasan, bio je ovaj vic:
— Što bi bilo da „Galeb“ potone?
— Jugoslavija bi se spasila.
Izvor: Avaz
