Da li će se i „petro“ naći na internetu među 800 i više kriptovaluta koliko ih trenutno ima? Prema rečima predsednika Venecuele Nikolasa Madura, njegova vlada će umesto bolivara pokrenuti novu kriptovalutu. Njom bi trebalo da se suprotstavi finansijskoj blokadi Venecuele kojom SAD pokušavaju da razvlaste socijaliste, koji punih 19 godina upravljaju tom latinoameričkom državom sa najvećim rezervama nafte na svetu.
Kakve su šanse da uspe taj eksperiment, koji će, prema rečima Madura, podržati zemlje proizvođači nafte (OPEK), koje, kao i Venecuela, imaju obilne rezerve nafte, ali i drugih vrednih sirovina.
Maduro je u septembru već krenuo u jedan eksperiment kada je odlučio da odustane od trgovine naftom u petrodolarima, uobičajene u celom svetu, i počeo njenu cenu da obračunava u juanima.
Predsednik Venecuele suočen je sa teškom ekonomskom situacijom oličenom u inflaciji, koja je, kako piše „Dojče vele“, sada veća od 1.000 odsto, ali i sa niskim zaradama od svega nekoliko evra mesečno, kao i sa i dalje slabim prihodima od izvoza nafte. Nekoliko godina niska cena nafte „ubila“ je privredu Venecuele koja čak 95 odsto prihoda ostvaruje od poslova sa naftom.
Pri tome su SAD najveći uvoznik venecuelanske nafte, i prema navodima agencija, godišnje Karakasu uplaćuju oko deset milijardi dolara. Vašington još nije upotrebio taj svoj glavni adut u obračunu sa socijalističkim vlastima u Venecueli, koje već duže vreme nastoji da eliminiše, kako bi u Karakasu instalirao vlast po svojoj meri. Krajem avgusta je, međutim, doneo nekoliko ekonomskih kaznenih mera protiv Venecuele, između ostalog je zabranio određene poslove sa državnim obveznicama i njenom nacionalnom naftnom korporacijom PDVSA.
U situaciji kada bolivar stalno gubi vrednost, mesečno otprilike oko 50 odsto u odnosu na druge čvrste valute, što je državu dovelo na ivicu bankrota, može li petro biti spas?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić za Sputnjik kaže da je sasvim očekivano da kada u zemlji postoji odsustvo poverenja u nacionalnu valutu, kao što je sada slučaj sa Venecuelom, da vlada želi da stabilizuje situaciju i da otkloni inflaciju, pa i emitovanjem potpuno nove valute. Ona bi trebalo polako da povrati kredibilitet i da obuzda tu makroekonomsku nestabilnost.
On, međutim, smatra da za to nije potrebno da se kreira neka kriptovaluta.
„Za novu valutu koja bi bila stabilna, koja se ne bi štampala bez pokrića, odnosno koja se ne bi emitovala najčešće radi finansiranja budžetskog deficita, dovoljno je da vlada donese odluku da će se određena količina novog novca pustiti u promet i da se finansijskom tržištu ponudi odgovarajuća sigurnost. Najčešće je to u vidu deviznih rezervi u raznim formama, gde njihov iznos korespondira iznosu valute koja se emituje“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.
On podseća da je ta praksa da se stara valuta, koja je imala hiperinflaciju, menja novom bila u mnogim zemljama i mnogim situacijama. Od Nemačke 1922. i 1923. godine, pa posle Drugog svetskog rata u čitavom nizu zemalja, do Izraela. Konačno, i Jugoslavija je, napominje, to radila u par navrata.
„Ono što je neobično i čudno u ovom slučaju jeste to da se najavljuje emitovanje kriptovaluta, uz garancije u zlatu, deviznim rezervama, dijamantima, nafti, što se sve navodi u saopštenju iz Venecuele i objašnjenju te monetarne reforme, iako elektronskoj valuti nije potrebna bilo kakva garancija“, kaže Šoškić.
On smatra da je prvi pokušaj Venecuele da plaćanje obavlja u drugoj valuti bio korak u razumnom pravcu kako bi bila prevaziđena blokada koju ima u plaćanjima, odnosno naplata u dolarima.
„Ovo sada da se kreira nova kriptovaluta je, prema mom mišljenju, nešto što je ne samo neočekivano, nego, rekao bih, po svom dizajnu, napravljeno na način da pokušava da dva modela sjedini, što mislim da nije potrebno. Jedan model je kreiranje nove valute, koja će imati rezerve u deviznim rezervama, nafti i drugim vrednostima koje zemlja poseduje. Drugi model je kreiranje kriptovalute koje se, kao što znamo, u svetu kreiraju bez ikakvih deviznih rezervi, nafte… i imaju svoj određeni život i služe u određenim plaćanjima preko interneta“, objašnjava Šoškić.
Ta simbioza je, prema njegovom mišljenju, nepotrebna.
„Ne verujem da će taj model, kako je predstavljen u medijima, zabeležiti uspeh“, ocenio je Šoškić za Sputnjik.
Vasilij Koltašov iz ruskog Centra za ekonomska istraživanja smatra da Madurova najava prelaska na kriptovalutu deluje logično, jer je i bitkojn postao konkurent dolaru, ali je i on, kao i Šoškić, mišljenja da je veliko pitanje kako će to biti urađeno sa tehničke tačke gledišta.
„Najverovatnije se radi o novoj elektronskoj valuti koja bi trebalo da funkcioniše istovremeno sa nacionalnom valutom, koja je zbog ozbiljnih propusta u ekonomskoj politici izgubila poverenje kod stanovništva i na međunarodnom tržištu. Venecuela bi verovatno želela da ’petro‘ postane valuta ’prve klase‘ poput dolara i evra i da na taj način privuče pažnju spekulativnog kapitala, što bi na kraju dovelo i do oporavka nacionalne valute“, kaže taj analitičar.
Koltašov, međutim, vidi problem i u tome što je tržište preplavljeno kriptovalutama, a vodeću ulogu i dalje ima bitkojn. Stoga su, kaže, male šanse da će spekulanti biti zainteresovani za neku novu kriptovalutu iz Venecuele.
