„U datom slučaju insistiramo da mere treba da budu recipročne i isključivo uzvratne. One ne treba da se proširuju na sve medije. Ovo bi trebalo da bude usmereni odgovor“, rekla je Zaharova na sastanku Odbora Državne komore o normativima.
Zaharova je dodala da Ministarstvo spoljnih poslova ne oduzima akreditacije predstavnicima američkih medija.
„Mi ni na koji način ne oduzimamo akreditacije za Ministarstvo predstavnicima američkih medija o kojima se trenutno raspravlja. Oni mogu mirno da nastave da obavljaju novinarske aktivnosti u Rusiji“, istakla je Zaharova.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je institucija koja izdaje akreditacije stranim medijima u Rusiji.
Zakon o medijima Rusije predviđa odredbu kojom se dozvoljava uvođenje recipročnih mera prema novinarima onih zemalja koje primenjuju posebna ograničenja za profesionalni rad ruskih novinara, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova.
Ruski zakon koji reguliše rad stranih medija nikada nije korišćen za povredu njihovih prava, dodala je Zaharova.
„Odredbe gorepomenutih zakonodavnih akata (o radu stranih medija u Rusiji) nikada, podvlačim, nikada nisu korišćene za povredu prava stranih novinara iz političkih ili bilo kojih drugih razloga. To kažemo odgovorno i otvoreno“, istakla je Zaharova.
Rusija bi mogla da ograniči pristup Državnoj dumi za najmanje 9 ili 10 američkih medija od 23 američka medija, rekla je ona.
„Mislim da će, između ostalog, Državna duma donositi (odluke) o tome koga puštati, a koga ne puštati. Na nivou izvršne vlasti može se govoriti o najmanje devet ili deset američkih medija, a koji su to tačno mediji neka bude iznenađenje“, odgovorila je Zaharova na pitanje o tome koliko će američkih medija dobiti zabranu posete Državnoj dumi Rusije.
Zaharova je objasnila da se posebno izdvaja situacija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se protiv ruske televizije RT dosledno i namerno primenjuju politizovane restriktivne mere.
Prema njenim rečima, postoji objektivno kršenje unutrašnjeg zakona SAD, načela slobode govora „na koje se pozivaju američki establišment i predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti“.
Ukoliko ograničenja za ruske medije u SAD budu ukinuta, Rusija će primeniti recipročne mere, dodala je Zaharova.
„Trenutna odluka predstavlja recipročnu meru. Iste takve recipročne mere će biti preduzete ukoliko ograničenja za ruske medije u SAD budu ukinuta“, rekla je Zaharova.
Informacija da će mere protiv američkih medija u Rusiji biti odgovor na ugnjetavanje ruskih medija u SAD se ne spominje nigde u Americi, dodala je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
„Činjenica da su to uzvratne mere — ta informacija se u potpunosti zaustavlja, odnosno ni u američkim novinama, ni u govorima američkih zvaničnika, nigde nema ni reči o ’recipročnom odgovoru Rusije na odgovarajuće poteze američkih vlasti‘, sve se jednostavno predstavlja kao napad na slobodu govora“, istakla je Zaharova.
Zaharova je dodala i da je Moskva začuđena što OEBS nema pitanja za Vašington u vezi sa američkim zakonom o stranim agentima.
Ona je podsetila na skorašnju posetu Rusiji predstavnika OEBS-a za slobodu medija Arlema Dezira, kojem je na sastanku sa predsednikom Odbora Saveta Federacije za informacionu politiku Aleksejem Puškovom izloženo rusko viđenje situacije.
„On se delimično složio sa situacijom, ali na naše direktno pitanje da li je kontaktirao američku stranu kako bi nekako izrazio svoj stav, on je rekao da je nije kontaktirao.“
Zaharova je takođe istakla da Rusija redovno radi sa OEBS-om, šalje detaljna pisma organizaciji u kojima se opisuju svi slučajevi kršenja prava ruskih medija i proučava njene izveštaje.
Ministarstvo pravde SAD stavilo je televiziju „RT Amerika“ na spisak stranih agenata po Zakonu o stranim agencijama iz 1938. godine, pri tome mnogi drugi strani državni mediji, kao što su britanski Bi-Bi-Si, kineski Si-Si-Ti-Vi, francuska televizija „Frans 24“ i nemačka radio-stanica „Dojče vele“, nisu registrovani kao takvi.
