„Njujork tajms“ je, pozivajući se na svoje izvore, objavio da bi uskoro moglo da dođe do promene na mestu rukovodioca američkog spoljnopolitičkog resora. O ostavci Tilersona, koji dolazi iz biznisa i koji nikad ranije nije radio u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, priča se odavno, ali je te navode Bela kuća redovno negirala. To se dogodilo i ovog puta. Međutim, između Donalda Trampa i Reksa Tilersona odavno postoje nesuglasice u mnogim ključnim pitanjima. Ključna je Severna Koreja jer Tilerson želi dijalog sa Pjongjangom, dok je Tramp više puta saopštavao da nema ništa protiv ratnih dejstava.
Malo drugačija je situacija sa Iranom, iako su i Tilerson i Tramp prilično neprijateljski raspoloženi prema toj zemlji. Državni sekretar podržava očuvanje nuklearnog sporazuma sa Iranom, dok Tramp smatra da ga treba poništiti. Nedavno se čak uzdržao od donošenja odluke, prebacivši je na Kongres, koji treba da odluči da li je taj sporazum u interesu SAD i da li ga treba produžiti.
Politolog Areg Galstjan podseća za rusku „Gazetu“ da je Tilerson, koji je mnogo godina radio u biznisu, pristao da stane na čelo Stejt departmenta samo pod uslovom da samostalno rukovodi resorom.
Ipak, kako konstatuje ekspert, to se nije desilo, i kroz neko vreme Tilerson se našao pritisnut uza zid, što je dovelo do konflikta sa drugim članovima administracije. Ekspert smatra da je Majk Pompeo „timski igrač“ koji ide „niz dlaku“ Beloj kući. Galstjan navodi da je, dok je Pompeo mogao „dobro da manevriše“ između različitih uticajnih grupa, Tilerson išao svojim putem i diktirao svoja pravila, zbog čega je na kraju ostao sam.
U slučaju da Tilerson ode i na njegovo mesto dođe Pompeo, spoljnopolitički resor može očekivati jačanje politike „jastrebova“ prema Severnoj Koreji, dok će „glas koji se zalaže za umerenost biti izgubljen, konstatuje „Njujork tajms“.
Na mestu šefa CIA, Pompeo se prilično oštro izražavao o sudbini severnokorejskog lidera Kim Džon Una — čak mu je pretio i ubistvom. Ovakve izjave su bez presedana za CIA, koja nikad nije komentarisala akcije lidera drugih država, čak joj ni zakon to ne dozvoljava.
Međutim, Pompeo je poznat po prilično oštrim izjavama još od vremena kada je bio kongresmen. Političar pripada takozvanoj „Crnoj partiji“, grupi ultrakonzervativnih političara unutar Republikanske partije. Kako je ranije pisao o njemu izraelski „Harec“, Pompeo se smatra velikim prijateljem Izraela i protivnikom Irana. On je više puta govorio negativno o nuklearnom sporazumu sa Iranom, nazivajući ga „čudovišnim“ i govorio da bi uradio sve samo da ga obustavi.
Na ovaj način, nakon odlaska Tilersona predsednik neće imati mogućnost da dobije „drugo mišljenje“ o situaciji sa Iranom. To, kako navode eksperti, može da gurne Trampa u vojnu operaciju protiv Teherana, što će biti još lakše slučaju da na čelu CIA, kako predviđa „Njujork tajms“, bude kongresmen Tom Koton, veteran rata u Iraku i Avganistanu, koji je takođe raspoložen za vojne operacije.
U slučaju da Pompeo dođe na čelo Stejt departmenta, njemu predstoji težak zadatak da ojača službu koja je u ovom trenutku bez vodećih saradnika na nivou zamenika ministra i načelnika odeljenja. Nakon odlaska Obamine administracije, spoljnopolitički resor je napustio ogroman broj saradnika. U isto vreme, Tilerson nije uspeo da zaposli novi kadar jer njegov tim nije bio sposoban da se izbori sa tim zadatkom. Pompeu će biti lakše jer ima dobre veze sa oba doma Kongresa.
Odlazak Tilersona sa čela Stejt departmenta i dolazak na Pompea na to mesto može predstavljati problem za Rusiju. Za razliku od Reksa Tilersona, koji je imao dobre lične veze sa ruskim činovnicima i predsednikom Putinom, Majkl Pompeo to nema.