„Osuđeni počinitelji nisu vojnici koji su se borili za domovinu, svoja sela ili porodice, nego zapovednici koji su ubijali ratne zarobljenike zaštićene Ženevskom konvencijom“, rekao je Bramerc i dodao da „nema ništa herojskog u spaljivanju sela, iseljavanju ljudi iz njihovih domova ili podsticanju vojnika na masovno seksualno nasilje“.
U razgovoru vođenom prilikom njegovog boravka u Sloveniji, na nedavno održanom seminaru za mlade pravnike, neposredno nakon izricanja presude Ratku Mladiću, on je rekao da je osuda Ratka Mladića, osuda Mladića i samo Mladića, a ne osuda naroda.
„Vrlo je važno da zajednica iz koje je počinilac razume da mi to znamo da razlikujemo“, rekao je Bramerc, dodajući da treba isticati kako osuđenici u Hagu nisu heroji, nego oni koji se lažno prikazuju braniocima svog naroda, a zapravo su iskoristili i izdali poverenje naroda za svoje vlastite lične i političke interese.
Bramerc je rekao da će nastaviti sa svojim radom u Haškom tribunalu, kako bi se zaključio prelaz sa Tribunala na takozvani rezidualni mehanizam.
Na taj mehanizam će, kako navodi, preći i preostali postupci u slučajevima bivšeg šefa Državne bezbednosti, Jovice Stanišića i bivšeg obaveštajca i komandanta specijalnih snaga Službe državne bezbednosti, Franka Simatovića.
„Samo u BiH je više od 3.000 nerešenih slučajeva ratnih zločina. Naš kabinet ima devet miliona stranica dokumenata o konfliktu u nekadašnjoj Jugoslaviji i sve su te informacije na raspolaganju nacionalnim istražnim kancelarijama“, rekao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, današnja situacija u pogledu suđenja za ratne zločine kao deo procesa pomirenja nije pozitivna.
Postupci koji se vode u Srbiji, Hrvatskoj i BiH su spori, a kvalitet saradnje među tužilaštvima tih država slabiji je nego pre nekoliko godina, između ostalog, zbog izostanka političke volje.
„U BiH i Srbiji moraju tek da utvrde novu strategiju tužilaštva za istraživanje ratnih zločina. To ćemo pitanje sigurno uneti u naš izveštaj koji pripremamo za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kvalitet i obim saradnje među državama nekadašnje Jugoslavije na tom području nažalost se smanjuje“, kazao je Bramerc.
Dodaje kako mu razlog za optimizam u pogledu budućnosti tih procesa u regiji daje činjenica da je s potporom Evropske komisije program obrazovanja u poslednjih devet godina prošlo 120 pravnika iz regiona.
„To je mlada generacija, oni su izbliza videli kako Hag deluje i pogled na njih daje mi razlog za optimizam. Kod nas su nakon šest meseci uvideli da nismo politička ustanova, iako kod nas nije sve idealno“, rekao je Bramerc.
Kaže da je potrebno da se od počinitelja zločina ograde političari i da ne koriste nacionalističku retoriku, čime „oživljavaju tamne duhove iz devedesetih godina“ i da je u tome važno i delovanje nevladinih organizacija.
„Takav je primer jedne organizacije mladih iz Hrvatske, koja se javnim pismom izvinila pripadnicima Srba za zločine počinjene u Oluji. To je istorijska činjenica koju hrvatska strana rado negira“, rekao je Bramerc.
Bramerc navodi da je zadovoljan presudama Karadžiću i Mladiću i da se oseća „privilegovanim“ zbog uticaja koji će imati te presude.
„Te dve presude imaće uticaj od izuzetnog su značaja. Nadajmo se da je to bio poslednji rat u Evropi. I Mladić i Karadžić bili su arhitekte etničkog čišćenja usred Evrope, zato je važno da im je presuđeno“, rekao je Bramerc za „Delo“, dodajući da su mu susreti sa žrtvama ratnih zločina koji su svedočili i koji su pravi heroji dali mnogo više energije, nego što ju je izgubio pri susretu s ratnim zločincima.
Mnogi ratni zločinci su inače normalni ljudi koji u ratnim okolnostima izmaknu kontroli i rade stvari koje bi inače u normalnim prilikama bile nezamislive, kazao je Bramerc, pričajući o svojim iskustvima tužioca u specijalnim tribunalima protiv zločina u Ruandi i na području bivše SFRJ.
