Venecuela kao svetski lider po zalihama nafte nije u stanju da isplati državni dug od 130 milijardi dolara. Ipak, ova zemlja dobija pomoć od Rusije i Kine, tako da postepeno u regionu koji se nalazi u zaleđini SAD, raste uticaj ovih dveju zemalja, piše japanski list.
Ruska vlada je, podseća list, 15. novembra predstavila novi plan gašenja venecuelanskog duga od oko tri milijarde dolara. Ovaj plan podrazumeva isplate u narednih deset godina, čiji je iznos u prvih šest godina minimalan.
Očigledno je, pretpostavlja autor teksta, da je za Vladimira Putina, koji „drma američku vladu“ kada je reč o krizama u Siriji i Severnoj Koreji, geopolitička vrednost Venecuele veoma privlačna.
Eksperti smatraju da je u zamenu za produžavanje rokova za isplatu duga Putin tražio da se u Venecueli razmeste ruski vojni brodovi. Ako se to dogodi, Rusija će dobiti vojnu bazu u Južnoj Americi, Americi pod nosom.
„Venecuela će ići zajedno s Rusijom da bi sačuvala nezavisnost“, izjavio je u avgustu predsednik te zemlje Nikolas Maduro, potvrdivši time spremnost da se Rusija shvati kao strateški partner koji će pomoći u suprotstavljanju Americi.
Ogroman značaj ima i nafta. „Rosnjeft“ je investirao u državnu naftno-gasnu kompaniju Venecuele PDVSA. Pretpostavlja se da je na taj način ruska kompanija dobila akcije američke naftno-prerađivačke kompanije koja pripada PDVSA, kao zalog za kredite.
Kina je pak najveći kreditor Venecuele. U poslednjih nekoliko godina, Peking je investirao 65 milijardi dolara u razvoj infrastrukture Venecuele. Procenjeno je da je dug Venecuele prema Kini sedam puta veći od ruskog: sada je oko 20 milijardi dolara.
Venecuela proizvodi tešku naftu koju prečišćava Kina. Peking, koji pruža ekonomsku pomoć u zamenu za bogate prirodne resurse, mogao bi da bude strateški adut u odnosu sa SAD.
Japanski list zaključuje da je antiamerička politika Venecuele uvek bila problem za američke vlasti koje, ipak, nikada nisu odustajale od uvoza nafte iz te zemlje: ona čini oko 10 odsto ukupne količine uvezene nafte u SAD.
Bez obzira na to, Amerika je Venecuelu počela da doživljava kao neprijatelja i uvela joj ekonomske sankcije, zabranivši da se daju nove pozajmice Madurovoj administraciji.
Vašington je upozorio da bi mogao da odustane od pregovora o restrukturiranju duga ukoliko su oni protivni ekonomskim sankcijama.
„S obzirom na neprijateljske odnose sa SAD, Venecuela je prinuđena da pojačava zavisnost od Rusije i Kine. Ako SAD sateraju Venecuelu u ćošak, Rusija i Kina će dobiti kontrolu nad naftom, koja je njena Ahilova peta“, zaključuje japanski list.
