„Neophodno je da budemo vrlo oprezni da ne bismo dozvolili da zone deeskalacije postanu način da se podeli Sirija… Nažalost, američka vojska je obrazovala 55-kilometarsku zonu u Tanfu, koja, prema našem mišljenju, apsolutno nije potrebna“, rekao je Lavrov na međunarodnoj konferenciji „Sredozemlje: rimski dijalog“.
U garnizonu Tanf nalazi se jedna od vojnih baza SAD u Siriji, gde se obučavaju i opremaju odredi naoružane sirijske opozicije za borbu protiv DAEŠ-a. Pored te baze, koalicija SAD podržava Sirijske demokratske snage u provincijama Raki, Hasaki i Dejr el Zoru.
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je u oktobru satelitske snimke izbegličkog kampa Rukban, koji se nalazi u zoni Tanf pod kontrolom Amerikanaca, odakle, prema podacima ruske vojske, velike grupe terorista prodiru u sirijske zone deeskalacije.
Sergej Larvov je istakao da se Moskva nada da će nakon okončanja borbe protiv DAEŠ-a svi strani odredi, koje Damask nije pozvao, napustiti Siriju.
Prema njegovim rečima, datum Kongresa nacionalnog dijaloga Sirije biće utvrđen posle formiranja spiska njegovih učesnika.
„U skladu sa saopštenjem objavljenim ranije u Sočiju (nakon sastanka lidera Rusije, Irana i Turske), strane treba da održe konsultacije o spisku učesnika. Informisali smo specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Stafana de Misturu o onome što radimo. Želimo da iskoristimo predstojeći Kongres — čiji će datum biti objavljen kada odobrimo spisak učesnika — da pomognemo pregovorima u Ženevi da pokrenu stabilan konstitutivni proces u Siriji“, rekao je Lavrov.
Ponašanje Amerike prema Iranu loš primer za Kim Džong Una
Lavrov je istakao da će, ukoliko SAD budu istupile iz Sporazuma o iranskom nuklearnom programu, to biti narušavanje njihovih međunarodnih obaveza.
„Nećemo moči ništa da učinimo ako SAD odluče da izađu iz Sporazuma. To će biti narušavanje njihovih obaveza, ali i narušavanje onoga što je inicirala prethodna administracija“, rekao je Lavrov na međunarodnoj konferenciji „Sredozemlje: rimski dijalog“.
Prema njegovim rečima, Sporazum o nuklearnom programu Irana je deo međunarodnog prava.
„Ako nešto nije slomljeno, ne treba mu nanositi štetu“, dodao je Lavrov.
On je istakao da će SAD istupanjem iz Sporazuma narušiti poverenje onih koji zahtevaju od Severne Koreje da prekine nuklearni program.
„Svi mi, uključujući SAD, zahtevamo od njih da prekinu nuklearni program i da počnu pregovore o pitanjima bezbednosti, denuklearizacije Korejskog poluostrva. Kakav primer lider Severne Koreje može da dobije od stava SAD, ako Amerika istupi iz sporazuma o Iranu? On će reći: ’Zbog čega bih ja bio dužan da odustanem od tog programa, čak i ako mi daju sporazum, ko zna šta će biti u mandatu sledećeg predsednika u Beloj kući‘“, naveo je Lavrov i dodao da većina ozbiljnih analitičara u SAD, uključujući i pojedine činovnike, to razume.
Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska, Nemačka) 14. jula 2015. godine postigli su istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa. Tada je usvojen Zajednički sveobuhvatni plan dejstava, čijim je ispunjavanjem Iran postigao ukidanje ekonomskih i finansijskih sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, SAD i Evropske unije.
Predsednik SAD Donald Tramp ranije je izjavio da će Bela kuća raditi sa Kongresom SAD na tome da se otklone ozbiljni nedostaci tog sporazuma i dodao da će, ukoliko američki napori ne budu uspešni, SAD istupiti iz Sporazuma.
Trka zabranama za medije apsolutno nedopustiva
Moskva smatra da je nedopustivo da novinarima televizijskog kanala RT budu oduzete akreditacije za Kongres SAD, ali ne želi da se upušta u trku zabranama, ocenio je Sergej Lavrov.
„Uveren sam da je to apsolutno neprihvatljivo za bilo koju pristojnu, civilizovanu zemlju. Ne mogu sada da kažem kakav će biti naš odgovor, ali zaista ne želim da se upuštamo u trku zabranama, u kojoj će stradati i mediji i oni ljudi koji od medija dobijaju informacije o onome što se događa u svetu“, rekao je Lavrov na konferenciji za medije u Rimu.
Ranije je šefica Komiteta Državne dume Rusije za kontrolu i regulativu Olga Savastjanova rekla da će Državna duma doneti uredbu o zabrani ulaska u Donji dom Parlamenta svim američkim medijima.
Prema njenim rečima, ta dejstva su izazvana odlukom SAD da novinarima RT oduzme akreditacije za Kongres SAD zbog toga što je televizijski kanal registrovan kao strani agent.
Član Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku Igor Morozov rekao je da će zabranu podržati i Savet Federacije, a da bi ograničenja mogla da budu uvedena sredinom decembra.
Ministarstvo pravde SAD unelo je RT Amerika na spisak stranih agenata prema Zakonu o stranim agentima iz 1938. godine, pri čemu brojni drugi strani mediji koje finansira država, poput britanskog Bi-Bi-Sija, kineske CCTV, francuskog televizijskog kanala „Frans 24“ i nemačke radio stanice „Dojče vele“, nisu registrovani na taj način.
U maju ove godine agenciji Sputnjik je odbijeno produženje akreditacije za Kongres SAD, a na ponovljeni zahtev za produženje još nije dobila odgovor.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je krajem prošle sedmice potpisao Zakon o statusu stranog agenta za medije. Prema tekstu tog zakona, za strane agente mogu da budu proglašeni mediji koji dobijaju finansijsku pomoć od stranih država ili organizacija.
