Hronični nedostatak novca u državnoj kasi Vlada Crne Gore planira da nadoknadi dodatnim stezanjem kaiša, pa se samo od poreza i doprinosa očekuje prihod od 1,6 milijardi evra, što je za 160 miliona više nego što je bio plan za 2017. godinu.
Istovremeno, budžetski manjak od oko 300 miliona evra koji nedostaje za pokriće troškova, država ponovo planira da obezbijedi novim pozajmicama i kreditima.
Ekonomski analitičar i poslanik Aleksandar Damjanović za Sputnjik ocjenjuje da poput predhodnih godina, i budžet za 2018. godinu Vlada Crne Gore planira uz pretpostavku postojanja visokog nivoa sive ekonomije od „najmanje 30 odsto“, a čemu će, smatra on, u najvećoj mjeri doprinijeti planirano povećanje akciza na duvanske proizvode i cigarete.
„Poznato je da se samo na sivom tržištu cigareta kao akcizne robe gubi tridesetak miliona godišnje zbog postojanja sivog tržišta, šverca i visoke korupcije. Dakle, tu govorimo i o ostalim prihodima koji se ne naplaćuju u mjeri u kojoj bi trebalo poput PDV-a, posebno na turističke usluge i boravišne takse. Pada u oči da Vlada i dalje planira prihodnu stranu budžeta po sistemu da i dalje postoji visok nivo sive ekonomije, moja procjena je najmanje 30 odsto u Crnoj Gori“, tvrdi Damjanović.
Postojanje tako visokog upliva sivog tržišta, a time i nižih budžetskih prihoda, Vlada Crne Gore će, prema Damjanovićevom viđenju, pokušati da nadoknadi na dva načina: novim zaduženjem u inostranstvu i dodatnim uštedama pretežno na račun socijalnih slučajeva i najranjivijih slojeva stanovništva.
„I ovaj budžet je deficitaran, tako da će se i dalje više pozajmljivati nego što će se vraćati u 2018. godini, što znači da će se javni dug povećati. On je i dalje na visokom nivou i iznad zakonskih kriterijuma, dok sa druge strane Vlada steže neke troškove, kao što su troškovi, prije svega, iz oblasti socijalnih prava, a da ne pominjem zakon o majkama, gdje je Vlada napravila uštede kako bi teret prebacila na najranjiviji sloj građana, odnosno, na poreze koje će direktno plaćati građani. Tu naravno mislim i na povećanje stope PDV-a i povećanje akciza od prvog januara, kao dvije glavne mjere za povećanje budžetskih prihoda“, precizira Damjanović.
Komentarišući generalno veoma težak položaj većine građana, kao i ogromnu nezaposlenost, koja je u Crnoj Gori prema zvaničnim podacima dostigla brojku od 52.000, Damjanović kaže da „suština nije toliko pitanje nezaposlenosti, koliko je suština pitanje broja zaposlenih u odnosu na ukupno radno aktivno stanovništvo“.
„Crna Gora ima nizak nivo formalne zaposlenosti negdje na nivou od 150.000 građana. Kada se to uporedi sa brojem formalno nezaposlenih koji su na birou i kada se uporedi sa brojem stvarno nezaposlenih, taj broj je mnogo veći, a kada se uporedi još sa brojem izdržavanih lica i penzionera, onda dolazimo do frapantne činjenice da u Crnoj Gori tako mali broj zaposlenih ne može da iznese ukupan ekonomski teret“, kaže naš sagovornik.
„Ako uzmemo u obzir činjenicu da ovaj nedovoljni broj zaposlenih lica radi kod jednog broja poslodavaca koji ne plaćaju poreze i doprinose i ako znamo da ogroman broj poslodavaca plaća poreze i doprinose na minimalne zarade, dok jedan dio zarade isplaćuje na ruke, mi dolazimo do toga da su penzioni sistem i sistem ostalih socijalnih davanja dugoročno neodrživi“, zaključuje naš sagovornik.
