Prema njegovim rečima, prvo je potrebno sačekati završetak svih istraga i ekspertiza.
„Zbog toga rasprava na ovom Arhijerejskom saboru na temu ’jekaterinburških ostataka‘ ima privremeni karakter“, rekao je Volkov.
Poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog i njegovu porodicu boljševici su streljali u podrumu kuće u Jekaterinburgu 1918. godine. Godine 1991. u blizini Jekaterinburga pronađeni su ostaci, kako se veruje, Nikolaja Drugog, njegove supruge Aleksandre i tri ćerke. Dve godine kasnije, 1993. godine, pokrenuta je istraga o ubistvu porodice Romanov kako bi se identifikovali ostaci carske porodice i njihovih sluga. Istraga je obustavljena 1998. godine „zbog smrti počinilaca zločina“. Istraga je ponovo pokrenuta 2007. godine, kada su se pojavili novi dokazi — otkriveni su ostaci Nikolajeve dvoje najmlađe dece, ćerke Marije i jedinog sina, carevića Alekseja. Tada su pronađeni fragmenti kostiju i zubi žene i deteta.
Ruska pravoslavna crkva je 2000. godine kanonizovala članove carske porodice.
Komentar Kremlja
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da u dnevni red Kremlja ne spada pitanje da li je pogubljenje carske porodice bilo ritualno ubistvo.
Odgovarajući na pitanje kako se Kremlj odnosi prema činjenici da Komisija za istragu namerava da otkrije da li je pogubljenje carske porodice bilo ritualno ubistvo, Peskov je rekao: „To nije pitanje našeg dnevnog reda“.
Ranije na konferenciji „Slučaj ubistva carske porodice: nova ekspertiza i materijali. Diskusija“ viši istražitelj za posebno važne slučajeve Istražnog komiteta Rusije, Marina Molotcova, saopštila da istraga planira da uradi psihoistorijsku ekspertizu kako bi razjasnila da li je streljanje carske porodice predstavljalo ritualno ubistvo.
