Ruski analitičari ocenjuju da su Volkerove izjave i aktivnosti „korak unazad“, jer takvim potezima direktno podriva Minske sporazume i samim tim ne doprinosi rešavanju situacije u Ukrajini, već samo produbljuje krizu.
„Potpuno je jasno da je gospodin Volker postavljen na to mesto kako bi ’pritisnuo‘ Moskvu za interese Kijeva. I on ne skriva tu nameru. Bilo bi glupo očekivati od njega nešto drugo. S tim u vezi, smatram da je korak unazad u odnosima između Ukrajine i Rusije, Rusije i SAD bilo imenovanje samog Kurta Volkera na mesto specijalnog predstavnika. U tom pogledu možemo konstatovati da gospodin Volker i njegove aktivnosti direktno i otvoreno podrivaju Minske sporazume. Od njega ne bi trebalo očekivati pozitivne promene. On nije glasnik mira, on je glasnik rata. I od toga treba da polazimo“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Aleksej Muhin.
„Korakom napred“ Volker bi nazvao saglasnost Moskve da se povinuje zahtevima Kijeva, ali „takav korak ne treba da očekuje“, poručio je ruski senator Aleksej Puškov. —
Šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da Volkerove reči potkopavaju Minske sporazume i Normadijske procese, a da takve izjave podrivaju poverenje i prema samom Volkeru kao specijalnom predstavniku.
Kako je ocenio, posledice sprovođenja takvih Volkerovih preporuka mogu biti razorne sa stanovišta situacije na jugoistoku Ukrajine i perspektive realizacije Minskih sporazuma, za koje se i sam Volker više puta zalagao.
Podsetimo, Surkov i Volker sastali su se do sada tri puta, a poslednji put su razgovarali 13. novembra u Beogradu. Očekuje se da bi sledeći susret Putinovog i Trampovog pregovarača mogao da se održi već idućeg meseca u nekoj od evropskih zemalja.
Volker je u intervjuu za međunarodni portal „Politiko“ rekao da se na poslednjem sastanku u Beogradu Surkov vratio na početni predlog Rusije da se mirovnjaci UN razmeste u istočnoj Ukrajini uz aktuelnu liniju razdvajanja ustanika i ukrajinskih snaga.
„Politiko“ podseća da je Surkov posle razgovora u Beogradu rekao novinarima da je Volker na sastanku predložio 29 paragrafa, a da je on prihvatio tri.
Rusija je u septembru predložila da se mirovnjaci UN razmeste po liniji razdvajanja, ali su to odbili Kijev i Zapad, navodeći da bi to moglo da ojača kontrolu Moskve nad teritorijama koje drže — kako ih nazivaju zapadnjaci — „proruski pobunjenici“.
S druge strane, SAD žele da mirovnjaci nadziru celu oblast sukoba i da obezbede povlačenje teškog naoružanja. Međutim, Moskva smatra da bi dolazak, kako se spekuliše, 20.000 međunarodnih mirovnjaka u Donbas zapravo bila okupacija, posle čega kijevske vlasti ne bi ispunile nijedno obećanje i obavezu.
Volker je takođe rekao i da su velike šanse da se borbe u Ukrajini nastave, optužio je Rusiju za „okupaciju“ te zemlje, a Kijev je pozvao da sprovede politički deo Minskih sporazuma.
On je naveo da američki predsednik želi mir i da se ta situacija reši, a takođe je naglasio i da Tramp želi da Ukrajina vrati nazad „svoju teritoriju“.
Volker je rekao i da američki predsednik još nije doneo odluku o isporuci smrtonosnog oružja Kijevu, a „Politiko“ podseća da su Pentagon i Stejt department savetovali Trampu da odobri Ukrajini donaciju od 47 miliona dolara za kupovinu smrtonosnog oružja, uključujući i protivtenkovske raketne sisteme „javelin“.
S druge strane, ruski analitičar Vjačeslav Smirnov ocenjuje da ne vidi samo Moskva opasnost od naoružavanja Ukrajine, već i Vašington.
„Moskva se opravdano pribojava tih isporuka. Ali, i Vašington se plaši, inače bi odavno isporučio to oružje. Plaši se da to oružje neće završiti u takozvanoj antiterorističkoj zoni, već na crnom tržištu i da će se Amerikanci sa njim negde suočiti — u Siriji, Sudanu ili nekoj drugoj zemlji. Upravo zbog toga je došlo do zastoja. Ukrajina je, u tom smislu, nepouzdan partner“, naglasio je Smirnov.
Komentarišući Volkerovu izjavu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija smatra konstruktivnim pokušaje da se reanimira proces implementacije Minskih sporazuma o Ukrajini i izrazio je nadu da će SAD proći svoj deo puta, jer „bez toga bi koordinacija bila praktično nemoguća“.
