Tajna arhiva moskovskog nuklearnog univerziteta

Prvo lansiranje nuklearnog reaktora IRT-2000 u Institutu za nuklearnu fiziku u Moskvi, 26. maja 1967.

Model istraživačkog reaktora, koji ima dizajniran toplotni kapacitet od 2000 KV, u Institutu se koristi 50 godina za istraživanje fizike reaktora, fizike neutrona, fizike zračenja poluprovodnika i dielektrika, nauke o zračenju, nuklearne fizike i medicinske fizike.

Radnici Instituta podešavaju jonizacijski kalorimetar 1964.

Uređaj je teža 40 tona, što objašnjava slogan „Fizičari moraju raditi fizički posao”, koji se pojavio ispod plafona okrugle laboratorijske sale dok se kalorimetar razvijao i montirao.

Godine 1977. istraživači Instituta za nuklearnu fiziku u Moskvi razvili su „Jelenu F”, manji teleskop gama-zraka namenjen beleženju gama-zraka i visokih energetskih tokova u blizini Zemlje i gornje atmosfere. Teleskop je pušten u orbitu 1979. godine.

Vanredni profesor Odeljenja za nuklearnu fiziku A. Poljakov, krajnje levo, u prisustvu kubanskih lidera pokreće podkritički štand (nuklearna instalacija koja uključuje podkritičnu montažu i kompleks soba, sistema, eksperimentalnih uređaja) konstruisan za Republiku Kubu 1968.

Istraživač Gabrijel Aleksakov, pokazuje kompaktni tranzistorski televizor „Malahit”, koji je razvio za sovjetskog polarnog istraživača Ernsta Krenkela 1964.

„Malahit” nije ušao na potrošačko tržište, ali je pomogao da se promeni percepcija onoga što je moguće, što ga čini zanimljivim artefakatom istorije ruske elektronike.

Personalni analogni računar AVK-6.

Uređaj je razvijen u studentskom dizajnerskom birou za automatiku (SDB-A) 1976. godine i bio je najnovija instalacija analognih računara koja je simulirala dinamičke procese.

Digitalni kompjuterski blok za određivanje tačnog trenutka kada nuklearnu bombu treba aktivirati sa nadmorske visine od najmanje 20 kilometara konstruisao je tim iz laboratorije „NIS 1” na čelu sa profesorom F. Majorovom sa Odseka za kontrolu i specijalizovane računare.

Godine 1955. sovjetski fizičari Nikolaj Basov i Aleksandar Prohorov osmislili su u Sovjetskom Savezu prvi eksperimentalni molekularni kvantni generator (maser), koji je prototip svih modernih lasera. Godine 1964. Basov i Prohorov osvajaju Nobelovu nagradu za fiziku „za svoj temeljni rad u oblasti kvantne elektronike, što je dovelo do izgradnje oscilatora i pojačala na osnovu principa maser-lasera”.

Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Nikolaj Bašov, koji je diplomirao na Institutu 1950. godine, sa studentima 1960. godine.

Prvu multikanalnu beskontaktnu sondu u zemlji razvio Institut za nuklearnu fiziku u Moskvi 1971. godine. Namenjen je merenju hidro-fizičkih parametara okeana kroz vertikalno zvučno ispitivanje.

Tradicija Instituta za nuklearnu fiziku u Moskvi. Studenti prve godine moraju položiti zakletvu, putovati „pragom znanja” i dodirnuti objekat koji simbolizuje njihovu stručnu oblast (elektronsku cev, čip, pola težine itd.). Tek tada su spremni da uđu u veliku i složenu studentsku zajednicu Instituta.

Prvo izdanje „Fizičara inženjera”, glasila Instituta 1960.

Prvo izdanje koštalo 10 kopejki. Septembarsko izdanje novine dostavljeno je 28. oktobra 1998. Orbitalnoj stanici Mir, gde je dostavljeno diplomcu Instituta Sergeju Avdejevu, kosmonautu.