Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro odlučio je da majora Nacionalne garde Manuela Kevadu imenuje za prvog čoveka Ministarstva za naftu, kao i za predsednika državne naftne kompanije „Petroleos de Venecuela“ (PDVSA). „Došlo je vreme za novu naftnu revoluciju“, izjavio je lider Venecuele i poručio Kevadi da treba da pročisti državnu naftnu kompaniju od korupcije.
Naime, od avgusta je oko 50 rukovodilaca ove kompanije uhapšeno u akciji koju je državni tužilac nazvao „krstaškim ratom“ protiv korupcije. Prošle nedelje u Karakasu je uhapšeno šest rukovodilaca američke filijale venecuelanske „Sitgo petroleum korporacije“, pod optužbama da su na svoju ruku ugovarali restrukturiranje duga američkim kompanijama i za to uzeli proviziju.
Odluku Madura da Kevadi prepusti uvođenje reda u nacionalnoj naftnoj kompaniji zapadni mediji karakterišu kao preuzimanje kontrole nad ovim preduzećem od strane vojske, a Kevadi zameraju da, kao vojnik, nema potrebne kvalifikacije za poslove koje mu je predsednik Venecuele namenio.
Dušan Vasić, nekadašnji ambasador Srbije u Meksiku i profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo, kaže da nema ni govora o tome da vojska preuzima kontrolu nad venecuelanskom nacionalnom naftnom kompanijom.
„Manuel Kevada je već bio član vlade kao ministar za stanovanje i tokom tri godine na toj poziciji zaista je ušao u mehanizam vlasti. Maduro jako želi da rekonstruiše naftnu industriju i da u ovu kompaniju uvede red tako što će dovesti čoveka koji se već pokazao kao vrlo sposoban menadžer, jer je stambena izgradnja u Venecueli oživela. Zato je Kevadin izbor teško dovoditi u pitanje sa stanovišta njegove stručnosti i sa stanovišta da sada vojska preuzima vlast. Daleko od toga“, objašnjava Vasić za Sputnjik.
Zbignjev Ivanovski, šef centra Instituta Latinske Amerike Ruske akademije nauka veruje da je imenovanje Manuela Kevade za predsednika kompanije „Petroleos de Venecuela“ povezano sa opštom unutrašnjom političkom krizom.
„To što je on vojno lice daće mu određenu težinu i on će u kompaniju možda uvesti disciplinu do određenog stepena. Nije usamljen slučaj da vojno lice na čelu kompanije može da zavede red. Početkom dvehiljaditih na čelu kompanije PDVSA je takođe bio general, tako da iskustvo u tom smislu postoji, ali sam uspeh zavisi od konkretne osobe o njenog zalaganja“, ocenjuje Ivanovski za Sputnjik.
Prema rečima profesora Vasića, kompanija „Petroleos de Venecuela“ je najznačajnija državna kompanija, jer je čak 96 odsto ukupnog nacionalnog izvoza rezultat upravo njenog rada.
Međutim, prihodi ove kompanije su u drastičnom padu jer proizvodnja sirove nafte iz godine u godinu opada, gotovo se prepolovila u odnosu na 2008. godinu. Takođe, pad cena nafte na svetskom tržištu uzrokovao je povećanje duga ove zemlje prema inostranstvu, pa je Maduro prinuđen da reformiše naftni sektor i da najvažniju kompaniju, koju građani ove zemlje doživljavaju kao svoj ponos i „srce Venecuele“, podigne na noge.
To se međutim, pojašnjava Vasić, ne dopada američkim bankama koje trenutno u najvećoj meri finansiraju projekte i pozajmljuju sredstva venecuelanskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji.
„Njihova zarada na kreditima je 15 posto na godišnjem nivou, a jasno je da je reč o ogromnim sumama koje se prebacuju u SAD ako pretpostavimo da je jedan kredit milijardu dolara. Zato je cilj Venecuele da nađe dodatne izvore finansiranja, a oni se najviše nalaze u Kini, a zatim dobrim delom i u Rusiji“, kaže Vasić.
Apsurdno je, napominje profesor, to što Amerikanci toliko žele da smene Madura, a u Venecueli zapravo jako dobro posluju i ostvaruju velike zarade.
„Njihov interes je da ne dozvole nikome drugom da uđe u taj prostor, jer oni Venecuelu smatraju svojim ’zadnjim dvorištem‘ i ljute se kada neko drugi ’zakuca‘ na ta vrata“, primećuje Vasić.
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih problema Venecuele je nedovoljno stranih direktnih investicija, posebno u oblastima infrastrukture i prerade nafte.
„Finansijeri sa Zapada su u tom smislu uzdržani i posluju uglavnom preko banaka. Dakle, nema stranih ulaganja i insistira se na kreditima, što rezultira time da u Venecueli neprekidno raste zaduženost, umesto da raste proizvodnja. Sada, kada Maduro želi da se nekako izvuče iz tog vrzinog kola, sa Zapada stižu kritike poput ovih — da vojska navodno želi da preuzme kontrolu nad nacionalnom naftnom kompanijom“, zaključuje Vasić za Sputnjik.
