U Moskvi malo ko veruje da će sankcije biti ukinute uskoro, ali ruski zvaničnici konstatuju da u Evropi raste razumevanje da su sankcije Rusiji apsurdne.
Zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov je podsetio da o pitanju ukidanja sankcija odlučuje Evropska unija, a ne Savet Evrope.
Član Odbora za međunarodne poslove ruske Dume Sergej Železnjak je ocenio da postaje sve očiglednije za „mudre Evropljane“ da ne postoji veza između sankcija uvedenih Rusiji i ukrajinske krize. Osim toga, kako je naveo, antiruske sankcije su veliki udarac nacionalnim privredama u Evropi i izazivaju veliko nezadovoljstvo građana evropskih zemalja.
„Evropljani odavno već shvataju negativne posledice sankcija. Generalno, trgovinska razmena između Rusije i zemalja EU ozbiljno je pala. Za ovih nekoliko godina, otkako su sankcije na snazi, evropske zemlje su izgubile oko 275 milijardi evra. Rusija je takođe izgubila značajnu sumu, ali manje nego Evropa. Uoči uvođenja sankcija, 2013. godine, trgovinska razmena EU i Rusije je iznosila više od 400 milijardi dolara, a sada je skoro dva puta manja. Od sankcija najviše stradaju zemlje kao što su Nemačka, Holandija i Francuska, a ako govorimo u procentima onda i Velika Britanija. Međutim, Tereza Mej, Angela Merkel i Emanuel Makron i dalje se zalažu za sankcije, za razliku od poslovnih krugova. Ako govorimo o drugim protivnicima ukidanja sankcija su Poljska, baltičke i skandinavske zemlje, koje su, kako se pokazalo, ’veći papa od pape‘“, ocenio je za Sputnjik Aleksandar Gusev, direktor Instituta za strateška planiranja.
U isto vreme, kako navodi ekspert, u Evropi postoji i deo zemalja čije se vlasti zalažu za ublažavanje sankcija.
„U Evropi ima država čije rukovodstvo blagonaklono gleda na ideju omekšavanja sankcija. U tu grupu spadaju češki predsednik Miloš Zeman, mađarski premijer Viktor Orban, nedavno izabrani kancelar Austrije Sebastijan Kurc, italijanski premijer Paolo Đentiloni itd. Svi oni pokušavaju da utiču na zemlje koje se drže oštrog stava prema Moskvi. Međutim, praksa pokazuje da zemlje koje se protive sankcijama i dalje prisiljavaju da glasaju za produženje istih“, dodao je Gusev.
Kako piše „Fajnenšel tajms“, generalni sekretar SE Torbjern Jaglanda sada obilazi evropske prestonice i upozorava na ozbiljnu opasnost od povlačenja Rusije iz organizacije, jer bi to po njegovom mišljenju nanelo ozbiljan udar demokratiji u Evropi. Kako je rekao Jagland, izlazak Rusije iz SE lišiće 140 miliona Rusa pristupa Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Da bi to sprečio, on predlaže razmatranje pitanja ukidanja sankcija Rusiji.
Jagland tvrdi da ćemo ukoliko se to desi „dobiti Evropu bez Rusije, što će biti veliki korak unazad“.
Moskva, s druge strane, traži da joj se vrati pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), koje joj je oduzeto 2014. godine, posle prisajedinjenja Krima Rusiji. To telo je 2015. godine dva puta razmatralo akreditive ruskih poslanika, ali je zabrana glasanja ostala na snazi, nakon čega je ruska delegacija suspendovala svoje učešće u PS SE.
Zbog diskriminišuće politike te organizacije, Moskva je poručila da se neće vraćati u PS SE i da neće uplaćivati novac za njen rad, sve dok joj se ne vrati pravo glasa u toj organizaciji.
S druge strane, to je ozbiljan udarac za budžet Saveta Evrope — sa uplatama od 33 miliona evra godišnje, Rusija je, pored Francuske i Nemačke, jedan od tri najveća finansijera te organizacije. Ove godine Moskva je odbila da da deo doprinosa Rusije za 2018, s obzirom na to da su joj uskraćena navedena prava.
Jagland je upozorio da odbijanje Moskve da plati doprinose za budžet Saveta Evrope može dovesti do toga da Rusija napusti organizaciju dobrovoljno ili na inicijativu drugih zemalja, ali je odbacio navode da su se ruski zvaničnici sastajali sa njim i pretili da će se povući iz organizacije.
Generalni sekretar Saveta Evrope je takođe naglasio da organizacija neće dovoditi u pitanje svoje principijelne stavove i priznati „aneksiju“ Krima, ali i da je neophodno trezveno proceniti ovlašćenja organizacije koja štite ljudska prava svuda gde žive ljudi, uključujući i Rusiju i Krim.
Bivši premijer Norveške pozvao je evropske zvaničnike da intenziviraju dijalog do januara, kada treba da bude rešeno pitanje o tome da li će Rusiji vratiti pravo glasa ili ne. Sada se u PS SE vode pregovori da pravo glasa bude vraćeno, i to podržava niz vodećih članova SE, piše „Fajnenšel tajms“.
Predlogu generalnog sekretara se najglasnije protivi Ukrajina. Prema rečima ambasadora Ukrajine u SE Dmitrija Kulebe ako SE odluči da normalizuje odnose sa Moskvom, onda će Kijev ponovo razmotriti svoje veze sa tom organizacijom. Prema rečima ukrajinskog diplomate, taj korak će diskreditovati SE.
Protivnici Rusije u SE takođe ukazuju da pravo glasa Rusiji ne bi trebalo vraćati uoči predsedničkih izbora, jer će takva odluka biti „poklon za Vladimira Putina“.
Ruski analitičari ocenjuju da bi izlazak Rusije iz SE bio najgori mogući scenario, a da bi to pitanje trebalo posmatrati u kontekstu poverenja prema evropskim institucijama.
„Izlazak Rusije bi bila najgora opcija, jer bi to značilo prekid dijaloga, čak i ako se ne radi o najznačajnijoj platformi. Često eksperti i političari tvrde da je učešće Rusije u radu Saveta Evrope potrebno za sam Savet, uključujući i onaj sa finansijske tačke gledišta. Ali ako mi sagledamo drugi aspekt problema, onda bi izlazak Rusije iz te organizacije imao ozbiljne posledice. U Evropi postoji diskusija o nadležnosti evropskih institucija. I Savet Evrope je organizacija čiji mandat nije proširen decenijama. Ako se sada desi takav presedan i Rusija izađe iz Saveta, to će biti udarac za organizaciju i u pogledu nadležnosti te institucije“, smatra analitičar Dmitrij Oficerov Beljski.
Ekspert ističe da politiku Brisela i njen odnos prema Moskvi i dalje kroji Vašington, a da je njen cilj — odvajanje Rusije od Evrope.
„Ne treba ozbiljno misliti da su ove izjave Jaglanda prvi korak ka ukidanju sankcija. Glavni inicijator sankcija su SAD. Njihov najvažniji zadatak je odvajanje Rusije od Evrope, a ne samo nanošenje ekonomske štete Rusiji. U SAD sankcije se smatraju dugoročnim instrumentom. Sankcije su instrument za izradu zajedničkog stava i svojevrsna obaveza za evropske zemlje. Zapad je veoma podeljen, i oni pokušavaju da iskoriste sankcije kao nešto što će ujediniti zapadne zemlje“, zaključio je Oficerov Beljski.
Ranije je ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao da je Rusija spremna za bilo kakav razvoj situacije sa sankcijama, a da je budžet pripremljen tako što je uzeto u obzir i moguće pogoršanje situacije sa sankcijama.
