„Smrtonosnih virusa je oduvek bilo, razlika je u tome što je savremeni čovek našao način da se protiv njih bori. Reći da smo pred virusima potpuno bespomoćni, nije tačno“, kaže za Sputnjik Nikolaj Durmanov, doktor medicinskih nauka, ekspert za biološku bezbednost.
Inicijativa pokreta protiv vakcinacije postala je globalna, govori naš sagovornik i dodaje da, na sreću, još nije u velikoj meri zahvatila Rusiju.
„U mnogim drugim državama sveta pitanje o vakcinaciji dece je dobilo karakter nacionalne histerije. To nije pitanje za epidemiologe i imunologe, već direktno za psihijatre. Neželjeni efekti koje izazivaju vakcine toliko su sporadični da se zapravo uopšte ne može ni postaviti pitanje da li vakcinisati dete ili ne. Naravno da se deca moraju vakcinisati“, kategoričan je Durmanov.
Ruski lekar objašnjava da postoji razlika između obaveznih vakcina i onih koje se primaju samo u određenim slučajevima. U tom smislu, obavezna je vakcinacija protiv malih boginja, zauški, dečje paralize i difterije i obavlja se prema univerzalnim preporukama i rasporedu Svetske zdravstvene organizacije.
Osim ovih obaveznih, postoje i one uslovne, kao što je na primer vakcina protiv hepatitisa, koja se daje u skladu sa mogućom izloženošću pojedinca ovom virusu. Takođe, postoje i cepiva koja u običnim životnim okolnostima prosečnom čoveku nisu potrebna, ali se vakcinisanje preporučuje u slučaju putovanja u tropske predele.
Istorija, odnosno dosadašnje iskustvo, uči nas čime se može završiti nepoštovanje određenih pravila savremene medicine. U mnogim državama je uprkos predviđenim merama zaštite ipak došlo do iznenadnih epidemija malih boginja ili dečije paralize, odnosno bolesti koje se mogu sprečiti blagovremenom vakcinacijom dece.
„Mora se na globalnom nivou utvrditi ko i zašto insistira na ovoj histeriji koju forsira pokret protiv vakcinacije. Jer, priče da dolazi do razvoja različitih bolesti nakon vakcinisanja, to je najčešće posledica pogrešne interpretacije koju očigledno neko namerno plasira širokoj javnosti. Interesantno je da je problem koji je nastao, više fenomen sociopsihološke prirode, karakterističan za savremena i razvijena društva. Umesto jedne osobe na 10.000, koja bi možda osetila neke od neželjenih efekata, danas se zbog neodgovornosti susrećemo sa epidemijama od kojih stradaju desetine ljudi, neki sa smrtnim ishodom“, ističe Durmanov.
Povratak bolesti koje su gotovo bile iskorenjene
Loša je vest, kako kaže naš sagovornik, to što je do „renesanse“ određenih virusnih i bakterijskih infekcija došlo zbog globalnih razloga: zagrevanja, urbanizacije, migracija i zloupotrebe antibakterijskih lekova.
„Nažalost, završio se, uslovno rečeno, mirni period koji je trajao poslednjih 70 godina tokom kojeg je, zahvaljujući vakcinaciji i antibioticima, bilo moguće držati pod kontrolom ili potpuno izbeći obolevanje od određenih bolesti. Alarmantno je što su se pojavili novi izazovi: infekcije koje su se krile po džunglama ili drugim egzotičnim mestima aktivirale su se zbog sve većeg zagrevanja i promene klime. A sasvim loša vest je to da se već na globalnom nivou beleži rezistentnost odnosno otpornost bakterija na postojeće antibiotske preparate“, upozorava Durmanov.
Ruski ekspert za biološku bezbednost apeluje na sve pojedince da ne uzimaju antibiotike na svoju ruku i bez preke potrebe. Naš sagovornik dodaje i da su Evropu i svet uopšte, kakve danas poznajemo, formirale između ostalog i velike epidemije.
„Konkistadori su osvojili Asteke i Maje, jer su ih, između ostalog, oslabili donevši im bolesti koje su ih kosile, poput velikih boginja. Mongloli su doneli kugu u 14. veku, koja je svojim epidemijama kulturološki i ekonomski tada formirala Evropu kakvu danas znamo. Globalne negativne posledice velikih epidemija nisu neka posebna novost. Ali danas se uz odgovorno ponašanje mogu spasiti milioni života“, podvlači Durmanov.
Opasni virusi i bakterije čuvaju se u specijalizovanim laboratorijama
Ruski stručnjak ističe da bi se svi virusi i bakterije koji su u nekom trenutku predstavljali opasnost po opstanak čovečanstva, morali čuvati kako bi mogla ponovo biti napravljena vakcina ili lek.
„Vidimo da su se vratile neke infekcije koje je medicina gotovo zaboravila, ali i društvo uopšte. Stoga su se i mehanizmi reagovanja i borbe protiv ovih bolesti usporili“, govori Durmanov.
Na primer, virus velikih boginja se čuva u laboratorijama u Atlanti i u gradu Koljcovo nedaleko od Novosibirska. Iako se smatra da je ova bolest potpuno iskorenjena, virus se čuva za „ne daj Bože“. Neki pak smatraju da bi sve uzorke ipak trebalo uništiti, jer bi mogli biti zloupotrebljeni. Poznat je slučaj kada je jedan laborant u SAD, nakon što je duševno oboleo, počeo da razmnožava spore antraksa i da ih šalje različitim vladinim institucijama putem pošte.
Uprkos rizicima, naš sagovornik ponavlja da bi trebalo čuvati uzorke, za svaki slučaj. U tom smislu, Durmanov navodi da je zbog globalnog zagrevanja došlo do pojave tropskih bolesti u Evropi, jer su komarci kao glavni prenosioci počeli da nastanjuju severnije predele. Iako je, na primer, Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je oblik virusa velikih boginja poguban po čoveka uništen u prirodi, ne sme se zaboraviti da ovaj virus potiče iz velike porodice virusa koji je još uvek aktivan u prirodi i napada miševe, zečeve i krave. Drugim rečima, iako je mnoge viruse u ljudskoj populaciji moguće uništiti ili držati pod kontrolom putem vakcinacija, oni ipak ostaju u prirodi u nekom drugom obliku.
„Zato se u Rusiji, Americi, Kini, Indiji u specijalizovanim laboratorijama čuvaju uzorci virusa, ali i vakcina protiv bolesti koje se smatraju iskorenjenim. Svaka zemlja ima predviđene programe i protokole po kojima bi trebalo delovati ako bi došlo do neke iznenadne epidemije“, zaključuje Durmanov.
