00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Hoće li cunamiju iz Kine Zapadna Evropa postaviti bedem

© AP Photo / Virginia MayoPredsednik Evropskog saveta Donald Tusk i kineski premijer Li Kećijang
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i kineski premijer Li Kećijang - Sputnik Srbija
Pratite nas
Evropa ne sme da postane tvrđava za kineska ulaganja, jer ako to učini, ispustiće mogućnost razvoja.

Ne samo simbolički, nego suštinski su se sasvim podudarili i vreme i mesto održavanja 6. samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE), koji upravo zaseda u Budimpešti.

Za pet proteklih godina od održavanja prvog samita u formatu „16+1“, u Varšavi, mnogo se toga promenilo i u EU i Kini, gde taj format sagledavaju u okviru ukupnih odnosa između Brisela i Pekinga. Danas, u vreme sve većih neusklađenosti unutar ranjive EU, zbog čega je Brisel sve više na udaru kritika pojedinačnih članica sa istoka Evrope, posebno Mađarske i Poljske, „pogled na istok“ je dobio posebnu dimenziju.

Potvrda toga je i obraćanje domaćina, mađarskog premijera Viktora Orbana, učesnicima samita koji je podvukao da je saradnja 16 zemalja CEE i Kine postala definišući faktor veza između Kine i Evrope i zato važna za njen razvoj.

Kineski zmaj i zastava Srbije - Sputnik Srbija
Kineski plan B za Evropu: Ako neće Brisel, hoće Borča

A on je poslednjih godina prilično klimav. Bruto društveni proizvod (BDP) EU koji je 2000. godine činio trećinu svetskog, stalno je u padu i iduće će, po prognozama MMF-a, iznositi tek petinu.

Šta u toj situaciji donosi saradnja Kine sa 16 zemalja CEE, od kojih je 11 članica EU, a pet su kandidati, sa tržištem od 129 miliona stanovnika? U razgovoru za Sputnjik, spoljnopolitički komentator, stručnjak za Daleki istok, Borislav Korkodelović, ukazuje na očekivanja kineskog premijera Li Kećijanga o novom početku saradnje na višem nivou.

Korkodelović objašnjava da je ta saradnja još u fazi obnavljanja odnosa koji su bili prekinuti sa padom Berlinskog zida i transformacijama zemalja bivšeg socijalizma. On ukazuje na veliki nesklad u saradnji sa zemljama CEE, takozvanih novih članica EU sa Kinom, nasuprot saradnji sa zemljama Zapadne Evrope o čemu najbolje govore brojke.

Od prvog samita u Varšavi 2012. godine robna razmena CEE i Kine je sa 43 milijarde dolara povećana na sadašnjih 58 milijardi, što, kaže, nije bogzna kakva cifra u odnosu na 514 milijardi koliko iznosi sa zapadnim zemljama EU.

Situacija sa kineskim investicijama je još nepovoljnija. Vrednost onih na istoku EU iznosi tek osam odsto onih u zapadnim državama Unije.

Peking smatra da zemlje centralne i istočne Evrope mogu da budu svojevrsno logističko i transportno središte odakle bi roba iz Kine mogla da bude distribuirana širom evropskog kontinenta, a takođe i proizvodni centar sa nizom ekonomskih zona.

Tu naročito prednjače Mađarska, Poljska i Češka, na koje, zajedno sa Rumunijom i donekle Bugarskom i Slovačkom, otpada najveći deo, više od 80 odsto robne razmene i investicija CEE i Kine, navodi Korkodelović. Zemlje Balkana su na periferiji saradnje sa Kinom, među kojima, kako napominje, odskače Srbija.

Stručnjak za Daleki istok zbog svega ukazuje da ukupne odnose Kine i 16 zemalja treba sagledavati u okviru ukupnih odnosa EU i Kine. Reč je o dva od tri najveća tržišta u svetu i ta saradnja je jedna od najbitnijih za međunarodne odnose, kako ekonomske tako i političke, smatra on.

Izložba nukearnog potencijala u Kini - Sputnik Srbija
Evropa u panici: Hitno stopiraju Kinu — šta će uraditi Srbija

„U poslednje vreme, kako odnosi unutar EU postaju sve neusklađeniji, upravljanje iz Brisela i uloga Evropske komisije sve više su pod udarom kritika pojedinačnih članica na istoku Evrope. Posebno u Budimpešti i Varšavi, postoji osećanje zapostavljenosti, da ima suviše diktata iz Brisela i najmoćnije članice Nemačke“, ističe Korkodelović.

Mađarski premijer otvarajući samit nije propustio priliku da na to ukaže.

„Inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga ’Jedan pojas, jedan put‘ predstavlja novi oblik globalizacije, gde svet nije podeljen na nastavnike i đake, već zasnovan na međusobnom poverenju i međusobnim prednostima“, naglasio je Orban.

Iako mu baš ni na jednoj strani ne cvetaju ruže, Brisel se, izgleda, teško miri sa svakom drugom ulogom koja ne podrazumeva deljenje lekcija.

„Sve su osetljiviji na nastup Kine unutar regiona centralne i istočne Evrope i činjenicu da te zemlje sa sve više nade gledaju ka Pekingu. Mađarska je čak i proklamovala svojevrsnu politiku ’pogleda na istok‘. Poljska najznačajnija privreda u regionu sa 40 miliona stanovnika je veoma zainteresovana da ona bude glavna tačka preko koje će se odvijati kineski ekonomski odnosi sa regionom i značajnim delom Evrope“, ističe Korkodelović.

Da su u Briselu zbog evidentnog uticaja Pekinga sve nervozniji, bilo je jasno kada je EU sredinom septembra udarila rampu za kineske investicije u sektorima od strateškog značaja kakvi su infrastruktura, visoke tehnologije i energetika.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nedavno izašao sa stanovištem da saradnju zemalja CEE i Kine treba kanalisati i imati u vidu da Kina kao sila u usponu želi širom sveta da utiče ne samo modelom svog privrednog razvoja, već i politički.

Otuda i sve češći i snažni pritisci EU na zemlje CEE, pod kakvim je bila i Mađarska zbog izgradnje mađarskog dela pruge Beograd—Budimpešta. Otuda i otvaranje tendera o kompaniji koja će graditi prugu upravo u vreme održavanja samita. Taj neuobičajen potez je došao kao odgovor na zahteve EU da sve mora da bude potpuno transparentno, objašnjava Korkodelović.

Kineski zmaje u parku Longtan u Pekingu - Sputnik Srbija
Kineski zmaj osvaja svet: Peking otvara novu ekonomsku budućnost

Brisel, očigledno, i dalje ne drži do toga da će saradnja sa Pekingom, naročito u oblasti infrastrukture, uticati na prevazilaženje velikog jaza između zemalja u zapadnoj Evropi i onih u centralnom i istočnom delu, što po mišljenju Pekinga, samo može da doprinese koheziji unutar EU.

Orban je danas jasno upozorio: „Verujemo i mislimo da Evropa ne sme da postane tvrđava, jer ako to učini, ispustiće mogućnost razvoja. Ne treba da zatvori vrata, posebno sada kada se suočava sa izazovima na koje možemo da odgovorimo samo ako imamo snažne saveznike“, podvukao je mađarski premijer.

Korkodelović podseća da je prilikom nedavnog susreta na Filipinima, imajući u vidu antikinesku kampanju Brisela, kineski premijer Li predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku sugerisao: Ostavimo po strani stare probleme, gledajmo da vodimo dijalog sa novom mudrošću.

Prema oceni Korkodelovića, to je trebalo da znači samo jedno: Pogledajte na šta će da liči Kina u naredne dve-tri decenije i razmišljajte da li treba da sarađujete sa nama.

A kako će Kina izgledati, odgovore je dao nedavni kongres Komunističke partije Kine sa strategijom razvoja do 2050. godine do kada bi iz faze zemlje umerenog razvoja trebalo da postane u svakom pogledu visokorazvijena zemlja, ističe Korkodelović za Sputnjik.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala