Albanci sa juga Srbije i sutrašnji dan koji država Albanija proslavlja kao nacionalni praznik, proslaviće kao i obično — isticanjem državne zastave Albanije na svoje kuće, ali i na državne institucije, rečeno je u neformalnom razgovoru Sputnjiku sa predstavnicima Albanaca iz Bujanovca.
Oni ne misle da na taj način krše zakon niti Ustav Srbije i tvrde da imaju pravo na isticanje državne zastave Albanije, kao svog nacionalnog obeležja. Da li će tako biti i ubuduće, kažu, znaće više posle posete albanskih predstavnika sa Juga Srbije Tirani, jer je neke od njih predsednik Albanije pozvao kao goste na proslavu državnog praznika Dana zastave.
Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije koji je i bio domaćin albanskog predsednika Iljira Mete, (došao u privatnu poseti Medveđi, po odobrenju srpskih organa vlasti), za Sputnjik kaže da je sa gostom iz Tirane, između ostalog, pričao i o temi albanskih simbola, kao i da mu je Meta rekao da će pomoći da se ovo pitanje reši.
„Sve nacionalne manjine u Srbiji imaju svoje simbole i nacionalna obeležja i grb, ali kao obeležje nacionalne manjine. Ta obeležja ne mogu da budu identična sa obeležjima matične države. Drugim rečima, oni mogu da imaju na svojom obeležjima neke delove iz matične države ali sa svojim izgledom, reljefom. Takođe, moraju i da odstupaju od obeležja matice. To su opšteprihvaćena međunarodna pravila koja se poštuju u svetu, pa tako moraju da važe i na prostoru Srbije“, objašnjava Stanković.
Ta obeležja bi trebalo, dodaje on, da predlože Nacionalni saveti, u ovom slučaju Albanaca, i da ih nadležni državni organi usvoje, posle čega bi legalno mogli da ih koriste.
„O tome smo posebno razgovarali sa predsednikom Albanije jer mislimo da je red i da oni aktivno u tome učestvuju u smislu da njihovi sunarodnici kažu da li to (budući predlozi) važi ili ne važi, može ili ne može. Na to je Meta rekao da će uticati na to da se ovo pitanje reši na opšteprihvatljiv i zakonom predviđen način“, naglašava Stanković.
Za razliku od svojih sunarodnika sa juga Srbije, predsednik Matice Albanca iz Novog Sada Demo Beriša kaže da njegovo udruženje neće slaviti Dan zastave, iz prostog razloga jer se smatraju državljanima Srbije. Kaže i da ne bi ni na koji način mogao da proceni kakva bi to obeležja trebalo da ima albanska zajednica u Srbiji.
„Obeležja bilo koje nacionalne manjine u sebi moraju da sadrže 70 odsto obeležja matične države (u ovom slučaju Srbije) a 30 odsto zemlje etničkog porekla. Albanci koji žive u Srbiji nisu državljani Albanije, i zato smo malo u pravnom ćorsokaku. Zašto? Ako bi se jednoga dana ’priznalo Kosovo‘ državna obeležja Albanaca u Srbiji bi trebalo da etnički imaju obeležja Kosova, a ne Albanije, jer devedeset odsto Albanaca u Srbiji je rođeno na Kosovu, a ne u Albaniji. A to je već pravno pitanje, koje ja ne bih komentarisao“, kaže Beriša.
Zvaničnih predloga kako bi trebalo da izgledaju obeležja albanske nacionalne manjine u Srbiji nema, ali se zato o nezvaničnim naveliko priča. Jedan od najnovijih, koji je još u ideji, ali se uveliko razrađuje, jeste da buduća obeležja Albanaca u Srbiji u sebi sadrže ne samo detalje albanske države već i Kosova.
