„Suština našeg rada se sastoji u optimizaciji hemijske strukture i svojstava preparata za lečenje tumora. U ovim složenim molekulima određeni delovi su važni za konkretne mehanizme. Teško je unapred predvideti optimalnu strukturu, zato se svaka nova serija mora detaljno ispitati, što čine specijalisti iz oblasti hemije i molekularne onkologije“, govori za Sputnjik Aleksandar Štil, naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.
Heliomicin je prvi put izdvojen iz gljivica — aktinomiceta tipa actynomyces flavochromogenes — još sredinom prošlog veka. Tada su ovu supstancu naučnici proučavali i na osnovu nje pronašli niz medicinskih preparata. Nedavna istraživanja heliomicina i njegovih derivata su pokazala da oni mogu u značajnoj meri da suzbiju rast ćelija tumora u jetri.
Međunarodna grupa istraživača, u čijem su radu učestvovali i hemičari sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, ali i čuvenog ruskog Onkološkog centra Blohin, kao i sa različitih resornih instituta Ruske akademije nauka, koristili su ovaj antibiotik kao bazu za čitav niz novih supstanci koje se bolje rastvaraju u vodi i još više suzbijaju rast tumora.
Nove verzije heliomicina, prema rečima naučnika, mogu se stvoriti veoma lako — dovoljno je samo da se antibiotik „primora“ da reaguje sa drugim tipovima hemijskih molekula. Ipak, ono što je teži deo zadatka je predvideti njihova svojstva i naći te supstance koje će biti efikasnije u borbi protiv tumora. Zato su naučnici često prinuđeni da ih traže praktično metodom slučajnog uzorka, sintetišući nove molekule i proveravajući njihovu efikasnost na kulturama ćelija raka ili mikroba.
Naučnici su stvorili nekoliko desetina varijanti heliomicina dodajući im molekule različitih jedinjenja ugljendioksida i azota, a potom su proverili njihov rad na kulturama ćelija raka creva, koštane srži, grlića materice i drugih organa. Skoro svi novi vidovi antibiotika sprečavali su razvoj malignih ćelija, iako su samo neki delovali na kulture oni ćelija koje su bile otporne na hemioterapiju.
Posebnu pažnju naučnika su privukli oni podvidovi heliomicina koji su mogli da razruše DNK malignih ćelija, a time i same ćelije raka.
Štil ističe da se sada sprema nova faza ispitivanja i potom sledi patentiranje formula. Ali, to ne znači da će se lek već sutra naći na policama apoteka. Drugim rečima, biće potrebno još mnogo godina istraživanja, pre nego što preparat postane jedno od „ubojitih sredstava“ u arsenalu onkologa.
