Poznato je da naša planeta periodično usporava svoju rotaciju — samo za milisekunde koje mogu da uhvate samo najmoderniji senzori i atomski satovi. Ali ovo usporavanje je dovoljno da bi na površini počeli češće da se probijaju podzemni potresi velike snage.
U članku naučnika, koji je objavio „Geofizikal riserč leters“, navodi se da je u 20. veku bilo pet perioda kada je brzina rotacije Zemlje oko sopstvene ose usporavala. I u to vreme je na planeti bilo 20-25 zemljotresa jačine sedam i više, dok je u drugo vreme takvih rušilačkih potresa zabeleženo manje od 15.
„Ove godine smo dobro prošli“, rekao je Bilham.
„Zasad smo imali samo oko šest jakih zemljotresa. Lako bi se moglo desiti da ih bude dvadesetak počevši od 2018. godine“.
Pošto je Zemlja pre četiri godine ušla u narednu fazu usporavanja, već sledeće godine našu planetu može da očekuje priličan porast seizmičke aktivnosti. „Korelacija između rotacije Zemlje i seizmičke aktivnosti je jaka i ukazuje da će se sledeće godine broj snažnih zemljotresa povećati“, istakao je Bilham.
U komentaru za portal „Gazeta“, naučnik je objasnio ovu vezu time što „brza rotacija atmosfere Zemlje i tečnog jezgra usporava rotaciju ’čvrste‘ Zemlje. Uostalom, Amerikanac priznaje da su na ovo prvi obratili pažnju ruski naučnici Boris Levin sa Instituta za pomorsku geologiju i geofiziku Dalekoistočnog ogranka Ruske akademije nauka i profesor Jelena Sasorova sa Instituta za okeanologiju Ruske akademije nauka. Njihovi zaključci su objavljeni u časopisu Ruske akademije nauka 2015. godine, ali u svetu nisu pridali mnogo pažnje ovom istraživanju.
Ruski naučnici takođe ističu da je Zemlja ušla u fazu kočenja 2014. godine i još uvek nije počela ponovo da ubrzava. To se desilo i na početku prošlog veka, kada je primećen veliki broj snažnih zemljotresa širom sveta. Da li će se istorija ponoviti — uskoro ćemo saznati. Ali ovih dana je na granici Irana i Iraka već „muški“ treslo, a zatim je u Tihom okeanu registrovan tremor magnitude 7,3 stepena. Po svemu sudeći, počelo je.
