Sudski procesi između Teherana i Londona i potencijalna isplata duga posledica su nepoštovanja odredbi dva ugovora od strane britanske kompanije „Internešnel militeri servisiz” (International Military Services), koja je trebalo da isporuči vojnu tehniku Iranu, piše ambasador Baedinežad na svom profilu na Telegramu.
„Tadašnja vlada iranskog šaha je 1974. i 1976. godine zaključila sa ovom kompanijom dva ugovora za kupovinu tenkova ’Čiften‘ i drugih vojnih vozila. Na osnovu jednog od ugovora, u Iran je trebalo stigne 1.500 tenkova. Do momenta pobede Islamske revolucije u Iran je bilo isporučeno svega 185 tenkova, a posle toga britanska strana nije do kraja ispunila svoje obaveze i time je narušila odredbe ugovora“, pojašnjava iranski ambasador u Velikoj Britaniji.
Nakon što je Teheran pokrenuo postupak protiv britanske kompanije 2001. godine, Haški arbitražni sud je presudio u korist iranske strane. Britanska kompanija je po odluci arbitraže proglašena krivom za narušavanje uslova ugovora i obavezana da isplati dug Teheranu.
Prema rečima Baedinežada, zbog nastalih tehničkih i pravnih problema, kao i nemogućnosti da se utvrdi kolika je dužnička suma, ali i zategnutim političkim odnosima i sankcijama, isplata Teheranu se stalno odlagala.
„Bilo je potrebno čak osam godina teških pregovora da ustanovimo visinu duga. Kada je 2009. godine sud konačno ustanovio iznos, onda su na scenu stupili politički problemi i sankcije Iranu su dodatno otežale isplatu duga“, ističe iranski diplomata.
Razmatranja datog problema su počela ponovo 2016. godine, nakon što je godinu pre toga bio potpisan ugovor sa Iranom povodom njegovog nuklearnog programa.
„Imajući u vidu poboljšanje političkih prilika između Irana i Velike Britanije, počelo je razmatranje nekoliko važnih tehničkih momenata. Nadam se da se sad zaista nalazimo u završnoj fazi i da će u nekoliko narednih dana na račun Centralne banke Irana biti uplaćen britanski dug“, govori Baedinežad.
Međutim, iranski diplomata dodaje da zapadni mediji pokušavaju da predstave ovaj događaj kao nekakvo „zakulisno dešavanje“, kako bi oslobodili Nazain Zageri Retklif, Iranku koja ima dvojno državljanstvo i koja se trenutno nalazi u Iranu jer je uhapšena.
Služba za odnose sa javnošću iranske ambasade u Velikoj Britaniji za Sputnjik je iznela da „zapadni mediji daju informacije o Iranu onako kako njima odgovara, često ne sasvim onako kako to odgovara istini“.
Hošar Rostami, iranski nezavisni ekspert i direktor finansijskog odeljenja iranske filijale Kanadskog instituta ekonomskih studija „Fajnpat”, za Sputnjik govori da je situacija u vezi sa isplatom britanskog duga Iranu odraz političkih odnosa dveju država.
„Isplata britanskog duga je više pravni problem nego ekonomski ili bankarski i u direktnoj vezi je najpre sa političkim odnosima dveju država. Ako novac bude odblokiran, to pak ne znači da će i ostali aktivi države takođe biti odblokirani. Drugim rečima, na sve ekonomske odnose utiču politički odnosi dveju država“, podvlači Rostami.
Osim toga, ekspert je takođe izneo stav da bi se ovaj korak Velike Britanije mogao tumačiti kao nekakav realni korak napred ka uspostavljanju boljih odnosa Irana sa zapadnim državama nakon što je 2015. potpisan sporazum u Beču između Irana i međunarodne „šestorke“ u vezi sa nuklearnim programom Teherana.
