Centralni problem Tribunala u Hagu i pitanje koje je postavljano od prvog dana rada i prvih predmeta, prema rečima Branislava Tapuškovića, advokata, takozvanog prijatelj suda u procesu protiv Slobodana Miloševića i dugogodišnjeg branioca drugih optuženih u Tribunalu, jeste — da li je taj sud osnovan od strane nadležnog organa.
Političke konotacije od početka rada
„Insistiralo se da se o tome izjasni Stalni međunarodni sud u Hagu. Nikad nisu dopustili da se o tome izjasni Stalni tribunal. Problem je bio što je Haški sud osnovan od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za šta nije bio nadležan kao izvršni organ Generalne skupštine, već je za to bila nadležna Generalna skupština. I zbog toga je bilo tih političkih konotacija tokom čitavog vremena u kojem je funkcionisao taj sud“, precizira Tapušković za Sputnjik.
Na pitanje da pojasni razliku između Generalne skupštine UN i Saveta bezbednosti UN, a povodom osnivanja Tribunala u Hagu, Tapušković za Sputnjik dodatno tumači da Generalna skupština UN donosi takve odluke, a da je Savet bezbednosti UN izvršni organ. Osnivanje Haškog suda je, naglašava Tapušković, bila odluka koja je mogla da se donese samo u Generalnoj skupštini UN.
Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin naložio je Komitetu za međunarodne poslove da razmotri sve aspekte skandalozne haške presude Ratku Mladiću i predloži konkretna rešenja kako na nju reagovati. Koje su sve mogućnosti pred tim Komitetom?
„Pa evo, upravo neka postavi to pitanje: da Stalni međunarodni sud definitivno odluči da li je Savet bezbednosti UN mogao da osnuje Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju i da to važi samo za te dve male tačke na kugli zemaljskoj — za bivšu SFRJ i Ruandu i da nema univerzalne dimenzije da se mora primenjivati na svaku državu na svetu“, sugeriše advokat Tapušković za Sputnjik.
Naravno, ne mogu se činjenice koje su utvrđene menjati bilo kakvim inicijativama, napominje Tapušković, ali vrlo veliki poen bi bio kad bi to stiglo na Generalnu skupštinu i utvrdilo se da li je taj sud za bivšu Jugoslaviju osnovan legitimno u duhu statuta UN, ili ne.
Veliko je pitanje, rezonuje Tapušković, šta bi se dogodilo ako bi se ispostavilo da SB UN nije mogao na taj način da osnuje Tribunal i da li bi neke odluke suda mogle retroaktivno da budu promenjene.
Šta ako propisi nisu poštovani
„Sad je problem koji se tiče principa retroaktivnosti, pitanje je da li bi to moglo da ima uticaj na ranije predmete. U svakom slučaju mnogo bi važno bilo da se fiksira taj problem i da se utvrdi da je Savet Bezbednosti postupao van svojih ovlašćenja“, smatra Tapušković.
Ako se kao tačno ispostavi pisanje nekih medija iz Beograda o tome da postoji mogućnost da Moskva pitanje Mladića pokrene u SB UN, Tapušković sumnja da bi u odnosu na činjenično stanje koje je utvrđeno u tom predmetu protiv Mladića teško mogli nešto da izdejstvuju.
„Mislim da je centralni problem ovo o čemu sam vam govorio, to pravno pitanje i taj problem u vezi sa legitimitetom Haškog tribunala. SB UN je samo izvršni organ Generalne skupštine UN. Propisima koji se tiču rada UN propisano je ko kakve odluke donosi, odnosno koje odluke donosi Generalna skupština UN. Osnivanje Tribunala je jedna od takvih odluka. A tek posle donošenja odluke na GS UN je izvršava SB UN“, zaključuje Tapušković.
Predsednik Komiteta Rusije za odbranu Ratka Mladića Pavel Dorohin podseća za Sputnjik da se obratio Državne dume Rusije, da je Komitetu za međunarodne poslove naloženo da pripremi predlog za reagovanje Rusije i da su potom usledile konsultacije sa Ministarstvom spoljnih poslova i šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim.
„Zvanična predstavnica Ministarstva Marija Zaharova je u ime države Rusije iznela naš stav o presudi Mladiću i politizovanom Haškom tribunalu. Pošto sada Mladićev tim priprema žalbu na odluku Haškog tribunala, a u međuvremenu će se promeniti i status tog suda, odlučili smo da reagujemo i u ime Ruskog odbora za odbranu generala Mladića“, ističe Dorohin.