Određeni krugovi tu Putinovu preporuku, koja se može smatrati striktno tehničkom, vide kao da je vrhovni komandant naredio početak rata. Deo zapadnih politikologa i publicista reči ruskog predsednika tumače kao poziv na militarizaciju i trku u naoružanju, a deo njih da Kremlj, uoči martovskih predsedničkih izbora, na taj način odvlači pažnju Rusa od stvarnih ekonomskih problema.
Ruski eksperti, međutim, u takvim spekulacijama vide zlonamernost prema ruskim vlastima i objašnjavaju da se ovde radi o „mobilizacionom planu države“, koji ima „svaka normalna država“, a koji podrazumeva mobilisanje svih resursa u slučaju neprijateljskog napada na zemlju ili velikih prirodnih katastrofa.
„Putin se ne sprema za rat. Predsednik samo štiti svoju zemlju i nacionalne interese naše države. Dakle, naglasio bih, povećanje uloge vojne industrije nikako ne znači spremanje za rat. To znači biti spreman i za razne vanredne situacije, kritične događaje. Takvi događaji ne podrazumevaju samo rat, već i tehnološke i ekološke katastrofe, prirodne nepogode, eksplozije u atomskim centralama i, ne daj Bože, pucanje brana, zemljotrese i tako dalje. Država uvek mora da bude spremna za takve događaje. Zato svaka normalna zemlja ima mobilizacioni plan, kojim se ti rizici predviđaju. Ne samo rizici, već i reakcija na te rizike, kao i sprečavanje tih rizika. Upravo je o tome govorio Putin. A to što su izvukli iz konteksta jednu rečenicu i na osnovu nje rasplamsali histeriju, to samo govori o tome da ljudi prosto ne razumeju o čemu je ovde reč, a sa druge strane, prosto izražavaju neku svoju, blago rečeno, zlonamernost usmerenu na ruske vlasti“, kaže za Sputnjik vojni komentator Viktor Litovkin.
Od ruske privrede se ne traži samo da se vrati na sovjetski model, kada je praktično svako preduzeće imalo dvostruku namenu i u „posebnim periodima“ moglo da se prebaci na proizvodnju oružja i municije, već i da obezbedi rezervne kapacitete, koje po potrebi omogućavaju prevoz vojske i povećanje proizvodnje. Eksperti, međutim, ističu da se to odnosi „na svaku vanrednu situaciju“ u zemlji.
„Razne katastrofe mogu iznenada da nas snađu i zbog toga moraju da postoje rezerve materijalnih, ljudskih, umnih, ekonomskih i finansijskih resursa. Dakle, mnogo toga je potrebno. I te resurse ne treba da ima samo država, već treba da ih imaju i sva preduzeća, bolnice, trgovački kompleksi i druge službe, kako bi pravovremeno reagovali. Jer u kritičnim trenucima se vidi spremnost ili nespremnost države da zaštiti svoje stanovništvo, a odgovornost za to snose pre svega visoki zvaničnici i šefovi relevantnih državnih institucija“, dodao je Litovkin.
Stručnjaci takođe podsećaju da su posle raspada Sovjetskog Saveza mnoga preduzeća ostala van granica zemlje, mnoga su privatizovana ili zatvorena, ali da država, otkako je Putin na vlasti, aktivno i uspešno sprovodi reformu Oružanih snaga Rusije, a došlo je i do drastičnih promena u strukturama vojne industrije.
Činjenica je da je zemlja u postsovjetskom periodu napustila sistem „mobilizacione spremnosti“, kada su pod kontrolom države bili svi rezervni kapaciteti, koje je, u slučaju rata, trebalo brzo aktivirati, kako bi se odbio neprijateljski napad. S obzirom na to da se bliži završetak tog programa, Putin sada, prema mišljenju analitičara, želi da proveri njegove rezultate, da eventualno pronađe „slabe tačke“ i eliminiše ih.
Putin je takođe govorio o tome da su tokom 2015. i 2016. godine izdate instrukcije o modernizaciji proizvodnih kapaciteta, kao i o formiranju rezervi materijalnih i tehničkih resursa kako bi se osiguralo prebacivanje vojnih snaga, i da je sada neophodno što pre sastaviti izveštaj o tome šta je dosad urađeno, kao i da li su utvrđeni bilo kakvi problemi prilikom izvršavanja tih zadataka.
Ruski vojni eksperti u Putinovoj izjavi takođe vide i „politički faktor“, s obzirom na to da je situacija u vezi sa Rusijom napeta i da ima mnogo različitih optužbi na račun Moskve, a da se vojne pretnje intenziviraju. Naprimer, NATO trupe se približavaju ruskim granicama, Alijansa aktivno sprovodi vojne vežbe, avioni NATO-a preleću pogranična područja, američke bespilotne letelice je nadgledaju. Sve to izaziva opasnost i Putin šalje signal svetu da je Rusija spremna da se suočimo sa tim izazovima, jer ima sve resurse.
Eksperti su uvereni da takva politička demonstracija može da ohladi usijane glave u svetskim prestonicama i da ih natera da razmotre moguće posledice svoje politike. To se ne odnosi samo na SAD, već i na njihove evropske partnere.
Podsetimo, Putin je na sastanku o pitanjima vojno-industrijskog kompleksa rekao da velike i strateške kompanije odbrambene industrije moraju da budu spremne da u slučaju potrebe istog trenutka povećaju obim produkcije i usluga. Kako je rekao, za takve mere moraju da budu spremne sve velike kompanije, nevezano od toga da li je reč o privatnim ili državnim firmama.
On je ocenio da je spremnost ekonomije da brzo poveća obim odbrambene proizvodnje jedan od najvažnijih uslova osiguravanja bezbednosti zemlje.
