Nekadašnje pripadnici čuvene 63. Padobranske brigade udružili su se u Padobranskom klubu „Arhistratig“, koji neguje najlepše uspomene časne jedinice, a pre svega lepotu druženja koju sa sobom nosi ovaj neobičan i rizičan sport. Padobrance veterane ovih dana okupio je Aranđelovdan, jer ovog nebeskog komandanta slave kao svog zaštitnika. Kažu da se čudnim spletom okolnosti sve važno za klub desilo na „crveno slovo“, osnovani su na dan Svetog Alimpija Stolpnika 9. decembra 2014, registrovani na Svetog Nikolu, a primljeni su u Međunarodni savez padobranaca Rusije kao punopravni član na Svetog Iliju.
„Arhistratig“ okuplja više od deset generacija padobranaca, skaču dečaci od 16, mladići od 20 i iskusni padobranci od 70 godina. Među članovima kluba je i Jovanka, majka heroja 63. Padobranske Gorana Ostojića, koji je poginuo na Kosovu 1989. godine. Ona je najstariji član kluba i najstariji aktivni padobranac u Srbiji, poslednji put je skočila u 83 godini. Bio je to njen drugi skok, a planira i da obori Ginisov rekord.
Miodrag Kastratović, jedna od osnivača kluba koji danas obavlja posao generalnog sekretara, kaže da svako može da skoči, a kao najbolji primer navodi devojčicu Janu Paunović koja boluje od cerebralne paralize, a koja je skočila sa 3.600 metara.
„Strah postoji, živimo sa činjenicom da je moguća povreda ili smrtni ishod, ali ako se dobro pripremite, ako je obuka obavljena kako treba, skakanje vam ipak predstavlja zadovoljstvo, ispunjava vas u toj meri da jednostavno nikad ne želite da se zaustavite. To objašnjava moju priču, skočio sam posle 28 godina, bez obzira na stanje mojih nogu. Da sam ja na njihovom mestu, ne bi sebe pustio da skočim, ali uradio sam dvostruki salto iz An-2, koji sada neprekidno analiziramo“, kaže Kastratović, koji takođe ima ozbiljne zdravstvene probleme.
Počeci formiranja padobranskih jedinica na našim prostorima vezani za 1940. godinu, kada je naredbom tadašnjeg Generalštaba pri komandi RV formirana padobranska četa. Pre toga u Pančevu je formirana padobranska škola.
Pripadnici 63. Padobranske, koji su danas deo Specijalne brigade Vojske Srbije, baštine i 14. oktobar 1944. godine kada je od ranjenih boraca NOB-a koji su bili na rehabilitaciji u Italiji formiran prvi padobranski bataljon.
Osnivač kluba, rukovodilac Centra za obuku padobranaca, pukovnik Nenad Kuzmanović kaže da pripadnici ove jedinice i posle vremena razaranja i smrti mogu da se pohvale svojim ugledom. Rejting naših padobranaca gleda se kroz sport, ali i kroz borbene aktivnosti, angažovanje u ratnim operacijama, kojih je, na nesreću, kod nas bilo dosta, od Slovenije do Kosova i Metohije, podseća Kuzmanović, u čijoj porodici skaču tri generacije.
„Nijedan naš pripadnik nije optužen da je bilo šta nečasno uradio, bili smo krajnje časni i profesionalni u svemu tome. To se prepoznaje gde god da odemo, sa dužnim poštovanjem se ophode prema nama. Često kažemo: ’Eh, da hoće naša država da ima odnos prema nama kao što ga imaju stranci, svet‘“, kaže ovaj pukovnik u penziji.
Kako bi okupio i pripadnike 63. Padobranske iz starih vremena „Arhistratig“ svakog maja organizuje „Balkanski skok prijateljstva“ na sportskom aerodromu „Lisičiji Jarak“ u Beogradu. Ove godine učestvovalo je 147 padobranaca iz 17 zemalja, koji su napravili 523 skoka. Dva pripadnika Šezdeset treće stigla su iz Australije, nekoliko njih sa Novog Zelanda, iz Južne Amerike, Azije, a najviše ih je bilo iz republika bivše Jugoslavije.
„Ponosni smo zato što smo u prilici da ostavimo iza sebe sve što se dogodilo, neki naši drugari su se sticajem okolnosti našli na drugoj strani. Mi smo ih prihvatili otvorenog srca, bili su naši gosti, govorim o onima iz zemalja okruženja. A prošle godine stigli su i padobranci iz Izraela, Rusije, Grčke i iz Legije stranaca“, kaže Kastratović.
Pukovnik Kuzmanović dodaje da se „Balkanski skok prijateljstva“ organizuje uz podršku ministarstava sporta, odbrane i unutrašnjih poslova Republike Srbije.
„Podrška nije samo deklarativna, ministar Vulin skakao je sa nama prošle i pretprošle godine, skok su obećali i ministri Zoran Đorđević i Nebojša Stefanović. Nadamo se da će oni sledeće godine učestvovati u našem druženju“, kaže Kuzmanović.
Padobranci veterani sa ponosom ističu da su članovi Međunarodnog saveza padobranaca Rusije, jer smatraju da je to organizacija koja okuplja najbolje u njihovom poslu i pasiji. Padobranstvo je izuzetno skup sport, zato je članove „Arhistratiga“ obradovala vest da će Vojska Ruske Federacije našoj pokloniti dva „Antonova 26“.
„Skok iz 26-ice je san svih padobranaca sveta. Mi Srbi imamo privilegiju da već nekoliko decenija skačemo iz nje. Bogom je dano to što će nam Rusi dati ta dva aviona. Oni će dosta unaprediti resurse iz kojih se skače. Koliko znam, imamo samo jedan, ali se skače i iz helikoptera, biće to značajan resurs za srpsko vojno padobranstvo, nadam se i za sportsko“, kaže Miodrag Kastratović.
Pukovnik Kuzmanović je skokom iz tog aviona postavio visinski rekord. Pre trinaest godina skočio je sa 9.205 metara, što je skoro hiljadu metara više od plafona leta An-26. Avion je leteo brzinom od preko 500 kilometara na sat. Skočilo je nas 12, bez upotrebe kiseonika, priseća se Kuzmanović.
„Temperatura je bila minus 57, premaz kojim su naše kacige bile tretirane je nekako ispario, kao i sloj koji štiti staklo od zamrzavanja. Kad smo iskočili iz aviona momentalno su nam se zaledili viziri na kacigama, bili smo bukvalno kao guske u magli do nekih četiri i po hiljade metara kad se to odledilo, kad smo progledali i videli zemlju“, priseća se Kuzmanović.
„Arhistratig“ je ovih dana obeležio još jedan jubilej, 15 godina od prvog skoka jednog od osnivača kluba, vladike pakračko-slavonskog Jovana Ćulibrka, koji je nekadašnji pripadnik 63. Padobranske brigade. Vladika je jedini crkveni velikodostojnik u ovom delu sveta koji aktivno skače padobranom, a da sada je skočio oko 350 puta.