Pet dana trajala je drama hoće li se devedesettrogodišnji predsednik Zimbabvea Robert Mugabe povući sa funkcije. Na kraju je, verovatno uvidevši da više nema političku podršku, nevoljno i posle dugog odbijanja, pristao da se povuče.
Njegov naslednik, doskorašnji potpredsednik Emerson Mnangagva, položiće predsedničku zakletvu u petak. On je u svojoj prvoj izjavi, pošto je u Zimbabve stigao iz dvonedeljnog progonstva u Južnoj Africi, rekao da se zemlja suočava sa novom i razvijenom demokratijom.
Sve dok ga Mugabe 6. novembra nije otpustio sa funkcije potpredsednika, Mnangagva je bio jedan od njegovih najbližih saradnika, još od dana oslobodilačke borbe. Poznat po nadimku Krokodil, Mnangagva je bio komandant diverzantskih jedinica ZANU tokom Čimarenge (Narodnooslobodilačkog rata), a pošto je Zimbabveu priznata nezavisnost 1980. godine, obavljao je niz ministarskih funkcija, a najvažnije ministarstvo koje je vodio bilo je Ministarstvo bezbednosti osamdesetih godina.
Iz tog doba potiču i optužbe da je naređivao i učestvovao u masakru desetina hiljada pripadnika plemena Ndebele. Međutim, sve vreme je važio kao najverovatniji Mugabeov naslednik.
Rat za Mugabeovo nasleđe bio je uzrok njegove smene sa mesta potpredsednika. Sedamdesetpetogodišnji Mnangagva sukobio se oko nasleđa sa prvom damom Grejs Mugabe. Zbog toga je sa porodicom izbegao u Južnu Afriku.
Međutim, snažna podrška u vojsci i bezbednosnim snagama, kao i među veteranima iz oslobodilačkog rata, odlučila je da rat za Mugabeovo nasleđe dobije upravo Mnangagva.
I građani Zimbabvea, koji su oduševljeno pozdravili Mugabeovo povlačenje, kao i svetska javnost, pitaju se kako će izgledati Zimbabve u postmugabeovskoj eri.
S obzirom na to da je vladajuća ZANU — PF ostala na vlasti, a da je Mnangagva višedecenijski Mugabeov saradnik, pojedini analitičari, poput zimbabveanskog novinara i intelektualca Pedžisaja Ruhanje, smatraju da će zemlja poći putem, kako kaže, autoritarnog kapitalizma.
„Mnangagva i oni koji ga podržavaju u vojsci verovatno će poći putem autoritarnog državnog kapitalizma po ugledu na kineski model. Privreda će biti liberalizovana, ali bez demokratizacije kao dugoročnog političkog i ekonomskog plana“, napisao je Ruhanja, nekadašnji opozicioni studentski lider i urednik zabranjenog zimbabveanskog lista „Dejli njuz“, na portalu Al Džazire.
U svojoj ekspertizi zimbabveanske budućnosti, Ruhanja ne pominje zabadava kineski model. Od svog osnivanja ZANU (današnji ZANU — PF) oslanjao se na političku i vojnu podršku Kine.
Međutim, ne treba zaboraviti ni interese bivšeg kolonijalnog gospodara, Velike Britanije, koja je u prošlosti imala velike ekonomske interese u Zimbabveu.
S obzirom da je bio dugogodišnji Mugabeov saradnik, ne bi trebalo očekivati značajan preokret u politici Zimbabvea, smatra naučni saradnik Instituta za afričke studije Ruske Akademije nauka (RAN) Albert Hamatšin.
Međutim, menja se unutrašnji kontekst — građani Zimbabvea traže promene i u društvu postoji mišljenje da je Mnangagva naučio na svojim greškama i sada će sprovoditi otvoreniju politiku — i prema svetu i prema sopstvenom narodu, dodaje on.
„Mislim da će doći do poboljšanja ekonomske situacije, jer promene u Zimbabveu su već pozdravile SAD i Velika Britanija, koje su ranije uvele sankcije Mugabeu. Očekujem da će novom predsedniku poći za rukom da ubedi Zapad da ukine sankcije i da ulaže u privredu Zimbabvea. Ova zemlja ima ogroman potencijal i Britanci imaju velike interese u njoj, ali je Mugabe sve ove godine blokirao njihov dolazak u Zimbabve. Sada, kada on više nije predsednik zemlje, može se očekivati poboljšanje odnosa na relaciji London-Harare“, kaže Hamatšin.
Da će Mnangagva slediti Mugabeov kurs misli i Nikolaj Ščerbakov iz Centra afričkih istraživanja Istorijskog instituta RAN. Međutim, kao i Hamatšin, i Ščerbakov smatra da će novi predsednik morati da odustane od modela ponašanja koje je koristio njegov prethodnik. Ščerbakov ne predviđa dug predsednički mandat za Mnangagvu.
„Mnangagva je već rekao da mora da reši problem nezaposlenosti, to je nešto novo, jer taj problem apsolutno nije interesovao Mugabea. Ne verujem da će novi predsednik postati tiranin. Međutim, mislim da on neće dugo biti na čelu države, maksimalno godinu dana. Jednostavno, njegovi saradnici ne žele da se gerontokratija nastavlja i uskoro će naći novog kandidata — mlađeg i stručnijeg od Mnangagve. Osim toga, ukoliko zaista dođe do poboljšanja ekonomske situacije u Zimbabveu i spoljni partneri će biti zainteresovani da funkciju predsednika dobije dinamičniji političar“, kaže Ščerbakov.
Ovo poslednje odnosi se i na Kinu, dodaje on, čiju ulogu u razvoju Zimbabvea ne bi trebalo precenjivati. Kina još nije ni ulagala u privredu Zimbabvea, naglašava Ščerbakov, a ulaganja zavise od toga hoće li Mnangagva ili njegov naslednik uspeti da normalizuju situaciju u zemlji, zaključuje on.
Pitanje Mugabeove budućnosti dobilo je rasplet — njemu i njegovoj supruzi Grejs garantovan je imunitet, a izvor iz Vlade potvrdio je agenciji „Rojters“ da je Mugabe rekao pregovaračima, koji su sa njim razgovarali o povlačenju sa vlasti, da želi da umre u Zimbabveu i da nema nameru da živi u egzilu.
Međutim, na sve druge odgovore u pogledu budućnosti samog Zimbabvea, moraćemo da sačekamo. Mnangagva je svoj mandat oročio na godinu dana, do idućih izbora.
Biće to period tranzicije i hvatanja zaleta zainteresovanih da učestvuju u ekonomskim ulaganjima u zemlju koja obiluje prirodnim bogatstvima i plodnom zemljom, ali u kojoj vlada nezaposlenost od 90 odsto, a isti toliki procenat stanovništva živi sa prihodima manjim od sedam dolara dnevno.
