Čista laž!
A svi narodi na prostoru bivše Jugoslavije su bar u nekom trenutku Haškom tribunalu hteli ovo da kažu.
„Lažete, mamicu vam j… natovsku!“
Pa da, setite se reakcija u Zagrebu kad je u Hagu prvostepeno osuđen hrvatski general Ante Gotovina. Na jedinstvenu kaznu od 24 godine zatvora.
Ili reakcije mnogih Albanaca na izručenje Ramuša Haradinaja Hagu.
„Smatram da odlazi tamo da bi rekao istinu. Ramuše! Ramuše!“
Ili reakcije u Sarajevu na hapšenje bošnjačkog generala Nasera Orića:
„Mislim da je to montiran proces. Uopšte nije zaslužio. Svako zna da je to politički urađeno.“
I tako smo tokom vrlo kratkog perioda nakon rata ponovo bili ujedinjeni. Ujedinjeni u mržnji prema Haškom tribunalu.
Međutim, kako je vreme prolazilo, shvatalo se da hrvatski, bošnjački i albanski ratni komandanti nisu odlazili u Hag na kaznu, već na pranje svoje prošlosti.
„Žalbeno veće proglašava da Naser Orić nije kriv. Sudsko veće smatra da niste krivi po svim tačkama optužnice. Veće nalaže da Vas oslobodi iz pritvora. Gospodine Gotovina, žalbeno veće izriče oslobađajuću presudu.“
Hag je, tako, Sarajevu, Prištini i Zagrebu, umesto suočavanja sa prošlošću, samo dao povod za žurke sa ratnim zločincima.
Dobro, sa srpske strane su pustili i Vojislava Šešelja, ali tek nakon što su ga 13 godina držali u Hagu bez presude. Uostalom, teško je porediti kazne koje su u Hagu dobili Srbi i svi ostali. Prema računici „Srbije danas“, Haški tribunal je Albance osudio na ukupno 13 godina zatvora, Bošnjake na 42 godine zatvora, Hrvate na 294 godine zatvora, a Srbe na… Dramska pauza… preko 1.400 godina zatvora, ako se 6 doživotnih robija računa kao 40 godina. Haški tribunal se na osuđivanje Srba navukao kao narkoman:
„Bože, još samo nekoliko hiljada njih i smiriću se, majke mi.“
Naravno, ovo je korišćeno u političkoj areni da se dokaže krivica Srba za sve zločine tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali da li su same presude bile političke! Intervjuisao sam bivšeg tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte, a ona mi je potvrdila da je postojao politički uticaj na Haški tribunal, konkretno u vezi sa oslobađajućom presudom Anti Gotovini:
„Da li mislite da je to više bila politička odluka? Vi to kažete, ali moram i ja da kažem — da.“
Tribunal, koji je imao mandat da utvrdi istinu, donese pravdu i pomiri posvađane narode, istinu je prepustio politici, pravdi doneo smrtnu presudu, a narode posvađao još više. Zašto? Zato što cilj nikada nije ni bio da se osude pravi krivci za izbijanje rata, već da se sa njih skrene pažnja. Znate, na suđenju nacistima u Nirnbergu je najgori zločin bio zločin protiv mira, a to su u ovom slučaju oni koji su naoružavali separatiste, avnojevski razgraničavali, uvodili razarajuće sankcije sa tragičnim posledicama, bombardovali gradove i okupirali naše zemlje, kako bi kao „mirotvorci“ izgradili vojne baze da bi kontrolisali i Srbe i Hrvate i Bošnjake i Albance i sve ostale. Ne znate na koga mislim?! Razmislite, nije teško pogoditi…
NAORUŽAVANJE SEPARATISTA
AVNOJEVSKO RAZGRANIČENJE
TRAGIČNE I RAZARAJUĆE SANKCIJE
OKUPATORSKO BOMBARDOVANJE
