Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke, za Sputnjik kaže da je Štajnmajer vrlo respektabilna politička ličnost koja poseduje ogromno iskustvo, naročito u ovakvim situacijama gde treba pokazati diplomatsku veštinu i ubedljivost.
„Ako je nešto dobro za Angelu Merkel, koja se našla u velikoj krizi, najvećoj u njenoj inače impresivnoj političkoj karijeri, to je da upravo Štajnmajer odlučuje o njenoj političkoj sudbini. On je sa jedne strane iskusan diplomata, a sa druge socijaldemokrata, i te dve stvari mogu u ovom trenutku Merkelovoj mnogo da koriste. Upravo danas je ključni sastanak koji će presuditi da li će ipak biti nove ’velike koalicije‘ konzervativaca i socijaldemokrata, jer će Štajnmajer u predsedničkom dvorcu primiti Martina Šulca, koga treba da ubedi da ipak prihvati jedan novi politički ’brak iz računa‘ sa Merkelovom“, objašnjava Stojanović.
Prema njegovim rečima, teško je proceniti da li će nemački predsednik u tome i uspeti.
„Ako to nekome može poći za rukom, onda je to definitivno Štajnmajer, iako treba imati u vidu da bi nova ’velika koalicija‘ sa Merkelovom bila zaista fatalna za socijaldemokrate, jer oni u njoj gube identitet. Na minulim izborima su katastrofalno prošli, zabeležili su najlošiji rezultat u posleratnoj istoriji jedne vrlo, kako je to i nemačka kancelarka rekla, ponosne i gorde političke stranke sa najvećom tradicijom u Nemačkoj. To je inače najstarija nemačka stranka koja je nekada imala zaista veliki ugled i moć, pogotovo u vreme velikog Vilija Branta“, kaže Stojanović.
Kada je reč o kvalitetima nemačkog predsednika, Stojanovićevo mišljenje deli i Ekaterina Timošenkova, zamenik direktora Centra za nemačka istraživanja Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka.
„Štajnmajer je uvek bio simbol stabilnosti i odmerenosti, a na funkciji šefa nemačke diplomatije stekao je međunarodno poštovanje i uspeo je da ga ’konvertuje‘ u poštovanje u svojoj zemlji. Može se reći da je Štajnmajer ujedinjujući faktor i jedan od najomiljenijih političara u Nemačkoj, upravo zahvaljujući tome što vodi predvidljivu i sveobuhvatnu politiku, a njegovo mišljenje mnogo znači i za nemačku kancelarku Angelu Merkel“, ocenjuje Timošenkova.
Ona, međutim, smatra da ugled nemačkog predsednika ne znači da Štajnmajer može biti instrument pritiska na političke partije, pa čak ni na njegovu Socijaldemokratsku partiju.
„On naravno poziva stranke da formiraju koaliciju zato što kao predsednik želi da izbegne raspisivanje novih izbora, koji između ostalog neće ozbiljno uticati na raspored snaga na nemačkoj političkoj sceni. Ali bojim se da socijaldemokrate neće imati sluha za njegove predloge, jer SDPG želi da oslabi pozicije Angele Merkel kako bi funkciju kancelara preuzeo neki drugi političar“, uverena je Timošenkova.
Miroslav Stojanović podseća da je Štajnmajer takođe pokušavao da bude kancelar, ali je bio neuspešan u dvoboju sa Angelom Merkel.
„On je svoje ogromno iskustvo sticao još iz vremena kada je kancelar bio Gerhard Šreder, a Štajnmajer mu je bio desna ruka i šef kabineta. Posle toga je postao ministar spoljnih poslova, taj posao je obavljao sa velikim autoritetom i talentom i dugo vremena bio na listi najpopularnijih političara. Sada je na poziciji šefa države i prvi put u prilici da ima jednu zaista realnu i veliku moć, s obzirom na to da je kod Nemaca predsednik države reprezentativna figura, bez moći koju ima kancelarski položaj. Međutim, u ovom trenutku on je taj koji drži sve konce u svojim rukama i može da preseče taj dosta zamršeni čvor — da ubedi neke od ovih stranaka da prihvate saradnju, bez obzira na to da li bi to bila jedna koaliciona vlada sa manjinskom moći i manjinskim strankama, ili velika koalicija sa socijaldemokratama. Nijedna od te dve varijante nije popularna, ali Štajnmajer će ići na to da ubedi stranke da je Nemačka pre svega i da je ona važnija od stranačkih interesa“, napominje Stojanović.
Kako kaže, ako Martin Šulc ne prihvati varijantu sa ponovnom velikom koalicijom, najizgledniji su novi parlamentarni izbori u proleće sledeće godine.
