Takva situacija naročito zabrinjava zemlje Istočne Evrope, koje se plaše da to oružje ne završi kod njih.
„Sistem pogranične saradnje između Ukrajine i EU sada je tako uspostavljen da Kijev praktično ne kontroliše svoje zapadne granice. Kao rezultat toga, nelegalno oružje definitivno može da stigne u Evropu, a ako uzmemo u obzir da u Hersonskoj oblasti ima islamista, nije isključena ni varijanta da ukrajinsko oružje završi u rukama terorista DAEŠ-a, koji planiraju terorističke napade u EU“, kaže za Sputnjik Anton Bredihin, naučni saradnik Centra za postsovjetska istraživanja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.
Zvanično, u rukama građana se nalazi samo milion jedinica oružja, a većina njih je lovačko. Međutim, izvor RT tvrdi da se za poslednje dve godine broj nelegalnog oružja utrostručio, a da glavni deo dolazi iz ratne zone — Donbasa.
„Nelegalno oružje je počelo da se pojavljuje u Ukrajini još devedesetih godina, i to u zapadnom delu zemlje, gde su se pojavili kampovi za obuku nacionalista, a tokom Majdana smo videli da takvog oružja ima mnogo, jer su svi napadi na administrativne zgrade izvršeni pomoću njega. Posle početka operacije u Donbasu došlo je do daljeg naoružavanja tj. povećanja količine oružja u zemlji. Pritom, ja sam ubeđen da su u taj biznis uključene političke elite. Interesantno je, na primer, da je u septembru došlo do eksplozije skladišta municije u Vinici, a u tom regionu su poslovni interesi predsednika Porošenka. Eksperti pretpostavljaju da je razlog eksplozije bila ili diverzija ili pokušaj skrivanja dokaza od krađe municije“, navodi Bredihin.
Trgovina oružjem se u Ukrajini pretvorila u unosan biznis. Kupiti oružje je, kako navodi izvor RT, postalo lako i jeftino — cene su u poslednje dve godine pale tri puta, pa se tako automatska puška marke „Kalašnjikov“ može kupiti za 800 dolara, pištolj „Makarova“ za 400, a granata F-1 za samo 15 dolara. To su najniže cene u Evropi, tako da je trgovinu gotovo nemoguće zaustaviti.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, za devet meseci ove godine zaplenjeno je više od 2.200 jedinica neregistrovanog streljačkog oružja, dok je prošle godine ta cifra bila tri puta manja — 769. Za 40 odsto porastao je broj slučajeva nezakonite trgovine oružjem — 7.100.
„Aktuelne ukrajinske vlasti ne samo da treba da sprovedu reforme obećane EU, nego treba da vode i oštriju politiku prema grupama koje se bave tim biznisom. Međutim, u sadašnjim okolnostima teško da je to moguće: treba završiti operaciju u Donbasu i pooštriti kontrole nad nacionalističkim grupama, koje koriste oružje kako u međusobnim obračunima tako i protiv drugih građana“, zaključuje Bredihin.
Zakonodavci pokušavaju da se bore protiv nezakonitog tržišta oružja u Ukrajini pooštravanjem kaznenih mera za nezakonito držanje oružja, što se sada kažnjava zatvorom od tri do sedam godina.
Opozicionar Aleksandar Vilkul ocenio je da je stvaranje privatnih armija i gubitak kontrole nad oružjem očekivano dalo negativne posledice kao što su pucnjave, ubistva, eksplozije automobila.
On je naglasio da je neophodno zaustaviti taj haos, u kom svaka osoba koja izlazi na ulicu „rizikuje da ’popije‘ metak ili geler“.
Vilkul se zalaže za uvođenje rigoroznijih kazni, a u predlogu zakona koji priprema, on traži da maksimalna kazna zatvora za nezakonito držanje oružja bude povećana sa sedam na 12 godina.
On je kao primer naveo i nekoliko zemalja. Prema njegovim rečima, u Poljskoj je maksimalna kazna po toj osnovi osam godina, u SAD — 10, a u Belorusiji — 15 godina zatvora.
