Do otvaranja Zimskih olimpijskih igara je ostalo manje od tri meseca, a vojni manevri SAD su sve češći i sve masovniji. Američki nosači aviona toliko često ulaze u korejske vode da se već osećaju kao kod kuće. Zato brojni vojni, politički i stručnjaci iz oblasti geostrategije strahuju da će Severna Koreja na kraju biti primorana da reaguje. Sa druge strane, prema analizama i procenama južnokorejskih vlasti, na Igre bi trebalo da dođe oko pedest hiljada gostiju iz celog sveta. Računa se na čak dvadeset hiljada posetilaca iz Rusije. Međutim, poslednje ankete pokazuju da Rusi nisu pošto-poto voljni da budu meta mogućih konflikata na relaciji SAD — Severna Koreja, o čemu se mnogo govori u poslednje vreme.
O tome koliko je realno ugrožena bezbednost učesnika, ali i posetilaca tokom Olimpijade u Južnoj Koreji, sociolog sa Univerziteta Templ u Filadelfiji Vida Bajc za Sputnjik kaže da se pri razmatranju bezbednosnih pitanja uzimaju u obzir savršeno različiti scenariji i da se za svaki od njih predviđaju moguća rešenja i uvežbavaju konkretne mere.
„Ako zaista i dođe do nekakve ekscesne situacije, bezbednosne službe obično znaju kako da reaguju. Osim toga, kada je Međunarodni olimpijski komitet razmatrao mesto na kome će se održavati sledeće takmičenje, on je ipak imao u vidu političke konflikte do kojih bi možda moglo doći. Godine 1988. videli smo nešto slično, i pokazalo se da je Južna Koreja bila dobro pripremljena. Zato, ukupno gledano, ne vidim da bi neki ozbiljni bezbednosni problemi mogli da iskrsnu u Pjongčangu“, ističe naša sagovornica.
Doktorka Bajc, koja inače prati i proučava društvene i kulturne uticaje bezbednosnih mera i nadgledanja građana i autor je više studija i knjiga na temu bezbednosti na Olimpijadi, objašnjava da igre nisu neki minorni događaj poput svadbe pa da može u poslednjem trenutku da se otkaže ili da joj se promeni mesto održavanja.
„Inicijativa da se Severnoj Koreji omogući učešće u bilo kom obliku, pa čak i krajnje simbolično, to je veoma, veoma važno. Bilo koji oblik saradnje, bilo koji potez koji pokazuje dobru volju, to je jako dobro za odnose obe države i mir u regionu“, govori dr Bajc.
Naša sagovornica dodaje da je sad verovatno kasno za pripremu sportista iz Severne Koreje, ali da bi oni trebalo da budu ohrabreni da učestvuju u nekim od narednih Olimpijskih igara.
Male su šanse da Pjongjang napravi taj ključni korak
Bez obzira na to što se kao glavni izazov opštoj bezbednosnoj situaciji na Korejskom poluostrvu često navode nuklearne i raketne probe Severne Koreje, veća je verovatnoća da će zapravo SAD napraviti taj ključni korak, kao okidač koji bi mogao da inicira vojni konflikt, i time naravno da spreči turiste i sportiste da učestvuju, smatra Aleksandar Voroncov, šef odeljenja za proučavanje Koreje i Mongolije sa Instituta za orijentalistiku RAN.
„Korejci i na Severu i na Jugu, naravno, ne žele rat. Uz sve razlike i protivrečnosti, oni shvataju da bi korejski rat bio katastrofa za obe Koreje i oni ga neće započeti. A što se tiče administracije predsednika Trampa, tu se već javljaju brojna pitanja“, kaže Voroncov.
Prema rečima sagovornika Sputnjika američki stručnjaci takođe realno procenjuju posledice mogućeg konflikta koji bi doneo gubitke i na američkoj strani i naravno da to ni oni ne žele. Ali Voroncov smatra da će glavnu reč ovde svakako voditi Bela kuća.
Aspekti sajber-bezbednosti i delovanja hakera
Bilo koji javni i masovni događaj, posebno nešto veliko poput Olimpijskih igara, ujedno je i značajan izazov iz perspektive sajber-bezbednosti, govori za Sputnjik stručnjak za industrijsku špijunažu i bezbednost, bivši ruski obaveštajac Andrej Masalovič. U konkretnom slučaju, u prvom redu, smatra naš sagovornik, opasnost realno preti od američkih, a ne korejskih hakera. Pa ipak, specifičnosti opasnosti u sajber-prostoru u konkretnom slučaju Masalovič vidi u brojnim različitim faktorima:
„Kao prvo, Severna Koreja je već nekoliko puta pokazivala da njihovi hakeri i te kako znaju da pomrse konce. Setimo se situacije sa korporacijom ’Soni‘ i štetom od 120 miliona dolara, setimo se upada u sisteme banaka i uvek su tragovi vodili do severnokorejskih hakera. Drugim rečima, možda možemo očekivati da će oni nešto pokušati da urade“.
Kao drugo, navodi Masalovič, to je sve ono što smo mogli da saznamo iz izveštaja koji je Vikiliks objavio ovog proleća, a tiče se sajber-oružja. Radi se o programima iz arsenala Agencije nacionalne bezbednosti SAD, CIA i FBI. Tamo je bilo više od 120 programa tipa „zero day“. To su programi, odnosno virusi, koji, prema rečima našeg sagovornika, mogu realno da nanesu štetu komponentama infrastrukture od životne važnosti, a da oni sami ostanu neprimećeni. Dakle, radi se o sajber-oružju koje je nastalo na osnovu onoga što su osmislili programeri američkih službi bezbednosti.
„Osim toga, sada svi ozbiljni igrači rade na koncesijama zaštite od napada u sajber-prostoru, što su zapravo strategije u savremenom sajber-ratu. Ne isključujem da će možda neko od hakera poželeti „samo malo“ da proba, da vidi kako su zaista zaštićeni aerodromi ili mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi. Osim toga, ne sme se zaboraviti na još jedan važan destabilizujući faktor, a to je DAEŠ. Ova teroristička organizacija je sada poput pacova koji je sateran u ćošak. Nažalost, od njih još uvek možemo očekivati terorističke napade i to upravo u sajber-prostoru, jer su praktično ostali bez svojih uporišta u Iraku i Siriji“, upozorava Masalovič.
Naš sagovornik zaključuje da stručnjacima za bezbednost svakako neće biti dosadno. Masalovič dodaje da se uzda u profesionalizam vojnih stručnjaka za sajber-bezbednost Južne Koreje i nada se da će na kraju sve proći bez problema.
