Nemačka je, nakon što su propali pregovori o novoj vladajućoj koaliciji, zapala u duboku političku krizu, najveću od Drugog svetskog rata. Pokušaj kancelarke Angele Merkel da stabilizuje politički ambijent formiranjem koalicione vlade između njenih konzervativaca, Stranke slobodnih demokrata i stranke Zelenih, završio se neuspehom.
Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke, za Sputnjik kaže da se od početka znalo da će bilo vrlo teško ukomponovati koaliciju stranaka potpuno različitih, kako programski tako i po sujetama njihovih lidera, ali da se očekivalo da će Merkelova, kao vešta i pragmatična političarka, u tome ipak uspeti. Ona je, međutim, sada u krajnje nezavidnoj situaciji.
„Prema nekim medijima, ovo bi mogao da bude kraj njene političke karijere. Igra je sada krajnje hazardna, a vraćanje na veliku koaliciju je takođe gubitničko, jer su i socijaldemokrate i konzervativci katastrofalno izgubili na parlamentarnim izborima u septembru. Naravno, dva gubitnika sada mogu da naprave većinu u Bundestagu, ali to je ono što verovatno birači, samom činjenicom da su nešto drukčije glasali, ne bi želeli. To je, međutim, za Merkelovu jedini pravi izlaz da nekako opstane i da produži svoj četvrti, rekordni mandat. Sa novim parlamentarnim izborima njena sudbina verovatno bi bila zapečaćena jer i u njenoj stranci bi se verovatno pojavili apetiti nekih rivala da ipak probaju da u novu varijantu i novu rundu uđu sa novim ličnostima“, ocenjuje Stojanović.
On napominje da je teško prognozirati šta će se dešavati na nemačkoj političkoj sceni, ali ukazuje da je sada na potezu predsednik države Štajnmajer.
„Prvi put se događa da jedan šef države, koji je inače više reprezentativna i ceremonijalna ličnost, ima ogromnu moć u sopstvenim rukama. Od njega zavisi da li će stranke koje se nisu saglasile moći da nastave bilo kakvu vrstu dijaloga. Pre svega, on će vršiti veliki pritisak na Socijaldemokratsku stranku, čiji je član, da odustane od isključivog stava da produžetak takozvane ’velike koalicije‘ ne dolazi u obzir. To je sada neka vrsta jedinog izlaza pre novih parlamentarnih izbora, koje Štajnmajer želi kao predsednik po svaku cenu da izbegne, jer se veruje da bi na njima jedino mogla da profitira Alternativa za Nemačku, stranka dosta radikalnih desničara, koji verovatno u ovom času trljaju ruke“, ističe Stojanović.
Sličnog stava je i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
„Moguć je izbor manjinske vlade, kojoj kancelarka Merkel ipak ne teži jer je Nemačkoj potrebna stabilna vlada. Postoji i varijanta novog kruga razgovora u vezi sa „velikom koalicijom“, jer novi izbori ne bi doprineli novom izbornom rezultatu, osim podizanja rezultata Alternative za Nemačku, što nikome nije krajnji cilj. Dakle, i novi izbori opet bi doveli članove potencijalne ’Jamajka koalicije‘ za sto“, ocenjuje Joksimovićeva.
Miroslav Stojanović ukazuje da je Nemačka prvi put došla u situaciju da je pomalo porede sa Vajmarskom republikom.
„To je preterano jer Berlin nije Vajmar, gde je situacija bila ekonomski i socijalno zaista katastrofalna. Nemačka je krajnje prosperitetna, njena privreda doživljava veliki bum čak i sada, usred kriza koje zahvataju druge zemlje. Nemačka socijalna situacija je dobra, a njene institucije su veoma stabilne, tako da se ne može porediti sa jednom krajnje rovitom i haotičnom Vajmarskom republikom. Međutim, Nemačkoj je potrebno da nastupa stabilno, ne samo u sopstvenoj zemlji već i u haotičnoj Evropskoj uniji. Zato će verovatno uslediti žestok pritisak i od prijatelja Nemačke izvana, da se formira jedna stabilna vlada, kako bi Nemačka mogla da bude ono što jeste — vodeća država u Evropi i njen najjači i najstabilniji oslonac“, kategoričan je Stojanović.
Aleksandra Joksimović ukazuje da, kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, ne treba zaboraviti da je Nemačka jedna od ključnih zemalja koja usmerava dalji proces proširenja.
„Ne verujem da će doći do pomaka u pregovorima Beograda i Prištine u okviru briselskog procesa dok se ne formira vlada u Nemačkoj“, zaključuje Joksimovićeva za Sputnjik.
